Дело

НУК ОТЕФ. КАОАЏ1ГК 113 ким поимањем ствари, као што то заиста заслужује реформа једнога правописа. Константин философ на граматик, живећн на двору и у окриљу деспота Стефана Лазаревића, имао је могућности да настави свој омиљени посао граматиков. И да се покаже захвалан своме господину на гостољубиву дочеку, намисли да изврши посао, за који ће му бити захвални у Србији, а који могаше извршити према спреми и искуству. Пошто су српске књнге како он мишљаше, пуне погрешака, нико пе беше позванији од њега да нх очисти, да за српски правопис изради „еротимата14 (правописни типик), као што је за грчки израдио Мануило Мосхопуло. То Је побудило нашег Константина, „из трновских крајева родом“, да нагшше велико дело .,о писменех 1>и, од кога се сачува цигло један рукопис. Оно је до скора било познато само у пзводу Т. Даничића (б1аппе I, 1—42), п тек га Ј'е целини штамнао проф. Јагић у СоЈех Кегшп Отаттаћсагшп1). Доводећи своју правописну реформу у свезу с трновском реформом словенских књига бугарске реценсије, Константпн је врло штетно утицао на српскословенску ортографију, зато му ми не можемо бити захвални, и ако је његово дело било на гласу, како сведочи из њега направљени извод, сачуван у српским и бугарскомолдавским рукописима и, шта више, и у преради ру ској онога извода. Идеална мета Константинове реформе беше да таква ортографска правила уведе за српске црквене и друге књиге, која их не би одвајала од бугарских књига. Истина, обраћао је пажњу и на српске прилике, јер и он нзоставља * и л као непотребне знаке, али зато, што је обратио главну пажњу на графику, на правилну употребу слова и знакова изнад р^чи, — његова реформа није могла бити од благотворна утицаја. Како се површине држао, види се нз његова ужаса, кад је видео да од 38 слова словенскога алфавита три сасвим беху пропала, а 12 није се знало, где нх ваља писати. Није имао права онако јадиковати, јер је само в испуштено, а гк и м само се неправилно упо! ребљавах\, као год н ова писмена: е, в, и, I, о, сз, 10, |е. V 11 1(* ’) Други натиис: РасужденЈл ЈожнослаБЛнском и русскои старини о церковнославлнскомБ лзвшћ, собралг и обгнснил в И. в. Н г и ч 1.. I е!гороН МОСССХСУГ, вел. 8", стр. 78—293 (издање Петр. Цар. Академије). Дело XVI