Дело

Д Е Л 0 114 пошто је у својим поправкама старосрнскпх текстова поглавиту пажњу поклањао грчким текстовима, грчкој графици. на коју се ропски угледао, — и тражио да се врате к старини; није чудо што је ова реформа остала без резултата, п што је унела нов елеменат забуне у српску ортографију XV, XVI п XVII в. Честа употреба т> у млафим српскнм рукописима и оних разноликих знакова, сппрта и акцената изнад врсте највидљивији су резултати ових рефорама, о чем је већ раннје у својим расправама говорао Ст. Новаковнћ у Гласницима Уч. Друштва и у једноме Каг!и Ји^оз1а\\ АкаЈетјје при крају осамдесетих година. Друкчији је реформаторски рад Вуков. 1Нто му је пошло за руком, да после треће промене српске ортографије у рускословенскоме духу (у другој половини XVIII в.) изведе епохално, у аналима јевропских књнжевности непознато дело — ваља да захвалимо не само новим друиггвеним и литерарним околностима, него и пачину, на који је Вук умео извести реформу, и практпчном н научном. Алн шта онп ранији огледи нису имали, то је имала Вукова реФорма: пространу националну основицу и обзире на потребе читавога народа. Од гласовног ппсања теорија тражи да, пгго је могућно тачннје, потпуније и доследније, бележи све гласове који се у говору чују; зато је она буквпца тим савршенија, у колико то може лакше постићи а простпм средствима. С тога се од буквице тражп Г да сваком артикулованом гласу треба да одговара нарочити писани знак: колико гласова — толнко слова, ни више ни мање, 2° сваки знак (т. ј. свако слово) треба да бележи само један једини глас, ни два ни више, нп оделита пп стопљена. Ретко да се у коме језику остварнло ово начело: ирнближно од западних у талијанскоме, од словенских у српсковг. Најглавнији је узрок несавршености азбука, што се истакнуте погодбе могу испунити само при изумевању — грађењу пнсмена за бележење гласова овога нлн онога језика. Па и кад се направи фонетичка азбука п постнгне доста потпун фонетички правопнс, доцније, што се