Дело

НУК с:ТЕФ. КАРАЏ1ГК 129 пао превод једне Геснерове идиле и једну оду. Али су бр:зо дошли у судар, јер је Светић, и ако није био но струци филолог, као човек у класичном духу школован, мислио да сме преко рамена гледати овога самоука, и да сме говорити о питањима, о којима нема ни појма. Али Вук није хтео ни њему као ни осталима пустити да му стану на пут својим незналичким разметањем, зато је само требало да дође згодна прилика да се понесу ова два наша витеза. Још 1834. год. П(авле) В(ерић) у Вуковој Даници упути једно писмо Јосифу Миловуку, једноме од оснивача Матице Српске. Вук пак, у напоменама доданим уз то писмо, нападе на Матицу Српску, што је пристала уз једну „учену странку“ н хоће да одређује правила за правопис. — Борбу је отаочео М. Светић својим чланком „Ситнице нзнкословне“ (Летопис 45. св.. 1838. г., и засебно, у Н. С.), у коме 1° у одељку „Граматицима Србским“ пише о свачем, па и о том како су граматике Срба-граматичара заиадне цркве унеле у језик много погрешака, 2° о речима „кнезв, кннзб, законтГ. Вук одговори на ове испаде књижицом „Одговор на ситнице језикословне,“ Беч 1839. — Светић за тим објавн свој „Утук или одговор на одговор иа ситнице езБ1кословне, “ 1839., Н. С. и Београд. Тако су с једне и с друге стране претресана ортографска и језиковна питања али и лична. И колпко је Светић био ниско пао, нпје се устезао да употреби и политичке денунцијације, као што сведочи оно писмо што га је Вук писао кнезу Милошу из Земуна, које сад наштампа Светић у „Срп. Улаку“ (1843). Хаџић је написао још два „Утука“, а Вук је објавио овећу књигу „Вука Стефановића и Саве Текелије писма преосвештеноме господину Платону Атанацковићу православноме владици будимскоме о српскоме правопису са особитијем додацима о српском језику,“ Беч 1845., сада прештампану у „Граматичким и полемичким списима,“ књ. III, 1. У Писмима Вук је поново доказао потребу реформе језика и правописа, логичност њену, а при том је баш њиховим погрешкама и недоследношћу у правопису показао недораслост својих противника да ова питања решавају. Поред тога вешто је истакао питања о чистоти језика, о дијалекту. Вук тражи „покоравање правилима и својствима народнога јеДело XVI 9