Дело

130 Д Е .1 0 зика,и т. ј. што се тиче граматичких облика, све је морало бити чисто српски. Али народни језнк не може дати сву потребну грађу за све књижевне потребе, зато се морају тражити нова средства, — питање је, како се може до њих доћи. Тако је избило на среду питање о даљем развијању народнога језика, узетога за основу књижевноме. За све нове појмове, мисли и назвања и Вук се слаже да треба тражити нове речи. Речник се пак једнога језика може богатити или средствима самога језика или узимањем из других језика. Првим је начином могућно богатити језик, 1) кад се речима, што су у употреби, да ново значење, 2) композицијом — слагањем простих речи у сложене и 3) деривацтцом, т. ј. творбом нових речи наставцима за основу. Као год што је за први начпн потребно да га санкционише практична употреба, јер што се V њој не утврди, мора пропастп, тако је п за друга два начина богаћења језика домаћим средствима потребно похватати законе језиковне при постајању речп, јер само онај, којн зна правила и законе, може бнти вешт у овомо послу, пошто иначе новотворине и кованице, које нису направљене у духу самога ]езика, обично пропадну. — П1то се тиче узимања туђих речи, то је врло знаменнт извор за све језике. Истнна, стари се језици у овоме погледу разликују од нових, али је у старо време био друкчији међународни саобраћај па ипак је просто иеобјашњив у класичном грчком и у ведиском н класичном санскрту мали број узајмљених речп из других језика. Саме се речн нпкад не узимају, оне су пратилац културних, прнјатељских и ненрпјатаљскнх стицаја п додира међу појединнм народима. Чим се почне водитп реч о чистоти књижевног језика, туђе речи узимају се на око, п само се у крајњим случајима трпе. Песто пута оне стеку право грађанства, т. р. натуралпзују се да их од правих домаћих речи није могуће разликовати. Нашјезикима узајмљених речииз свих суседних језика: ромаиских, грчког, немачког, маџарског и турског, у последње време има нзобила међународних културних речи, које су друштвенн живот, техника н индустрија, штампа и чеђуна})одни саобраћај донели. Према пасивној словенској нриродп која лако прима туђе и ново, иије чудо, што код нас не избијају на видик оне пуристичке тежње, које су н код наше браће