Дело

— 1шуеш 1с диа1еш 8рега\егаш ! Ти, <1е81с1епиш шеиш, 1и, уо1ир1:а8 шеа, ипициат Нпе8 шеа 1огшеп1а, П181 аап^ите ех1Јпхеп8! (Ја те нађох онаквога; каквог сам се надала да нађем. Ти љубави моја, ти страсти моја, нећеш моје патње и муке пре кратити дотле, док их својом крвњу не утолиш). Латинска реч необично је звонила из њених уста. Али се ја нисам зачудио томе, што је латински проговорила; на против, мени то изгледаше потпуно ириродно, и као да сам баш и очекивао, да на том језику са мном проговори. — Али ко си ти ? Ја те не познајем. Како си дошла овде? — О, Сервије, како може твоје срце да ћути ? Како си лако Актеју заборавио заборавио клегве , које си ми дао у Соренту, пред ратни прелазак у Германију. Ја сам очекивала твој повратак, сваког часа сам призивала богове , молила их да те чувају и да те штите у рату и у миру. Али те немилостиви богови не сачуваше. Душевним очима сам те пратила кроз горе и шуме, и видела сам како те погодило копље германских турона, видела сам , и не могох помоћи. Не имађах снаге, да преживим тај удар, и ја сам сама себе, мачем, при нела на жртву подземним боговима, да бих се с тобом у царству сени сјединила. Ах, али ја нисам нашла царство сени, оно постоји само у песничкој машти. Али атоми душе моје сједињени самом страсном чежњом — не растурише се у свету етра већ су одржали моју привидност, моју сен. И ево ја сам, на част мени самој, лутала по свој земљи, да бих нашла оне стихије, из којнх си ти био оастављек, које су тебе сачињавале. И још да бих дочекала да се они, — гшшто буду мзвршили сва могућна сједињавања са свима стихијша васелене, да се они понова нађу заједно, и да поново створе Сервија мога. Али твоја љубав за мене није била тако жарка и силна, као моја за гебе, — и твоје последње осећањо на самрти не ( једини твоје атоме, они се у етар растурише. А ја сам тебе петнаест векова тражила по Германији и Ск шдинавији, летела сам У Тулу п даље у ледену Исландију. До рифских гора , Ја сам Скитију пролетела, и одагле до земље Нумиђанске. Лебдила сам пад земљом као Зу, боа^ански весник буре, гица Мулиљева. Нада мпом се испунише чаролијске клетвене речи: незадовољницима