Дело

КГИТИКА II ВИБЛИОГГАФИЈА 107 поред методе. којом ее служимо за ирепаровање Со1еор1ега, још и начин сушења и разапињања деитира, као нешто спецнјадно за ту класу. Како се служпмо справама за ловљење Со1еор1ега, описао ,је добро н г. 'Борђевић, алн се тек онда извецбамо кад будемо неколпко пута изашдн у екскурзију. Тако, иоред, опога што је у ,Упугу“ казао за мрежу. да би бида увек затегнута, потребно је ставити у мрежу п иарче одова, које ће, при замахивању, држати мрежу загегнуту н отворепу, а, кад је инсекат већ ушао у мрежу, олово ће својом тежином помоћи, да се мрежа лакше превије и спречи излазак инсекту. Место олова може се употребпги каменчић иди што друго; Употреба бочица са цијан-калијумом врдо је практична, јер у њима и врло јаки инсекти брзо угипу. Кутије за инсекте не морају бити са дном постављеним плутом, већ место пдуте сдужи и бухава хартија. Где ваља тражити СоКор^ега, начин како се препарују и како се конзервншу збирке описано је добро ади треба додатн и ово да се збирке што чешће прегледају, како нс би пропале као оне у Зоолошком Пнституту Велике Школе. Од колике је важностп што чешће нрегдедање збирака видц се лепо ио збиркама у Зоол. Инстнтуту. Од збирака покојног Панчића п његогшх ђака данас нема скоро ни Једне честите збирке. Што смо се оводико забавиди на начнну ловљења препаровања и конзервисања Со1еор1ега разлог је тај, што је, као шго напред поменусмо, г. Ђорђевић највише пажње обратио на колеоптере. За дептпре је специ.јадно унесено како се разаппњу и суше. Прн разапињању нарочиту пажњу треба обратнти на то, да буду очувани карактери, који служе за класиФикацију. Од велпке је важности препарација гусеница, и збиркаје иотпунија кад поред савршевог ннсекта имамо н све предазне обдике. ./1ов, препарација и консервисање осгалих кдаса инсеката је у кратким цртама изнесено с напоменом, да је све као код пређашњих гипова. Код начнна како се препарују Мутароба вредно је бидо споменутн и начпп препаровања у ксидому , којп је врло згодан за то да би се одржада боја саме стоноге. Начиии препаровања рака и мекушаца добро су описани, адц се то већ не може рећи за црве, брнозое, цедентерате и протозое. За начпн препаровања Рго^огоа г. Ђорђевић веди, да је врло заметан а уз то још потребпо је знање пз микроскопске технике, кога чак ни наши паставницп средњих шкода немају (!). Ми мисдимо да је овај напад неоправдан и чудимо се оном самохвалисању, што га је г. Ђорђевић мадо ниже издожно, упућујући идп још боље, позивајућп те наставнике, да их он тој вешгинп обучи! Колико се пама чнни, пачин препаровања Рг^оиоа у канада бадсаму или глицерпну, није тако заметан и с тога га је требадо нзнети. II ако је насдов књиге „Упут за препаровање животиња* онет у овој књизн осећа се ведика празнина, јер нема детаљног описа начцна препаровања кичмењака.