Дело

168 Д Е Л 0 Г. Ђорђевић нам је у најкраћим потезима иоказао како се препарују гмизавци, водоземци и рибе. За препаровање риба изоставио је г. Ђорђевнћ једну методу која, п ако није баш са свим савршена, опег је практична и јевтина, а то је она помоћу псчега. Сигурно, да би што боље и нотпунпје ноказао препаровање костура — што му је у осталом и пошло за руком — г. Ђорђевић се онако тек узгред осврнуо на препарацпју кичмењака. Г. Ђурић је израдио упуство о препаровању птица. Нешто што је г. Ђурић пзрадио само начин ирепаровања тица, а нешто и прецпзност којом он располаже у излагању, учипиће да ћемо са реФератом о његовом раду битп врло кратки. На први ноглед што пада у очи , то је, да су све методе о пренаровању тнца, изнесене у „Упуту“, у нрактици оиробане и, као најсавршени.је за сада, препоручене. Ово што рекосмо види се лепо из оног начина пзлагања, који је тако лак и тако разумљив. да и почетник може са доста добрим успехом раднти, и који опет с друге стране сведочи, да се г Ђурнћ врло дуго бавио препаровањем тица. Рад г. Ђурпћа сам се собом ирепоручује. Из свега што смо изложнли даје се нзвестп овај закључак: г. Ђорђевић је и сувнше журио прн нзрадп „Упута“, па су му ваљада с тога пека места непотпуна. Да је то заиста тако сведоче нам неке грешке. које су се само у брзнни могле омаћи. Да наведемо неколико места. У предговору г. Ђорђевић вели: Бпћу задовољап ако уснем да иридобијем за скупљање своје жауне наставнике и т. д (ваља да овде мисли г. Ђорђевић на Фауну места у коме је који наставник) : или на стр. 21: „По ономе је Београд врло згодан.“ (за шта?); или на стр. 5: „РћутаШае ловимо новлачећн по ливади“ (шта?), н т. д. Све се ове и многе друге грешке, као и непотпуност неких метода, дају објаснити једино брзином у раду. Нека нам не замери г. Ђорђевић, шћо ћемо му приметитн да тон нисања, као пгго је његов, а ио негде п омаловажавање читалаца, не привлаче раднике послу, већ их одбијају. Погрешпо нункгирање н маса граматичкпх н штампареких грешака дало би се објаснити тиме, шго коректура ннје тачно вођена. Свс су слике лепо израђене. Од колике је важности, да сс има што потпунија Фауна наше огаџбине, свакоме је познато. Овде можемо додати само то, да, у колико нмамо иотпуније збпрке у Боолошком Институту — илн што ће доцније битн у „.Јестаственичком Музеју Српеке Земље“ — у толнко ћо бити лакша детерминација нових Фела. А кад се има на уму и то, да јс за спакн дом као неки врло леп украс збирка лено преиарованих и уређених животиња, онда можемо свакоме, који жели да се бави скупљањем Фауие наше отаџбнпе, препоручитн овај „Унут*. В—а