Дело

170 Д Е Л 0 моментн 113 свакндашље борбе, коју човек у жнвоту води, па су са више или мање вештине ириказани. Алп у сликама Бешевпћа то је готово н .једино заједничко обележје. Иначе сеопе међу собом врло разликују. Оне нису рађене^ под једнаким утпсцима, па нн у маломе размаку времена, кад је њпхов творац имао бар приближно једнаке погледе на жпвот н човекову борбу у њему. Он је једнако проматрао живот али нпје записивао сваку жпвљу слику, која је пре да њ излазила, већ је бележио само овда онда, па јс често иронуштао бележити истакнутије, а бележио обпћаје н свакидашње слике. И кадје бележио, бележно је како је кога тренутка бпо расположен: иеку са свим површпо, у најопшгијим потезнма, другу опет пажљиво и лепо, указујући парочпто па иајиптересннја места у слици, н у истн мах дајућн целој слицп леп и ирпкладан колориг. Отуда је и дошло да се пеке слике у опој збирци могу мерити са најлепшима своје врсте. а друге су обичне. Овоме је мпого допринела и певештнна Бешевића на приказивање тих слика цевезанпм слогом, а п прнлична хигња у послу. Да напоменем само пеке од слнка у Записннцима: У чвтрнаестом ‘јануару је успомена иесннкова на служење у гуђинској, аустријској војсци; ту се. и ако доста бледнм цртама, указује на утицај туђинштпне п на осећај који се јавља у Србину. окружену гуђипима, кад се сети свога срнскога рода. Да је само мадо више груда уло жено на нзраду, слика бнла бн од најлепшнх које нмамо. Страшна ноК је такођер усномена на служење у аустријској војсцн, али је слпка другога жанра, са прнлично хумора: војнпк на стражи, у маленој посадн у Кривошнјама, једне тамне ноћи некога заусгавља, пуца н убија; у носадн читава у.збуна, све је на ногама до јутра; у јутру нађу магарца, који је наишао био на стражара, и због кога је била сваузбуна у посади. Ова је слика , ако се не варам , већ бнла штампана у лпсту Србобрану. Шта је скуаље цајленша је слпка у овој збпрци: Рајко оставља на до.чу тек доведену љубу, хвата дугу шару и леги пред Маџаре, да оружјем брани нападцута права српскога народа. У боју оста без руку, на се такав враћа својима. — Шта је скуиље: слобода или руке? ипта он своје, кад је дома дошао. — Рукс су скупе, али слобода се не да ничим платити, одговараотац његове љубе. — Ето, дакле, за оио скунље оставио сам ово што мањс вриједи, одговара Рајко, на показа догле скривене пагрљке одсечених руку. Гр лсћн слободу нсмам чим загрлити вас. Ово је внше као нека песма у прозн. п она лепо утврђује већ иознато мишљење о Бешевићу: он јс несник најплоднп.ји п најдаровитлји од млађнх српскнх несппка, али најјачи је онда, кад пева о јадп.ма свога иарода н кад приказује велнчпну српскога духа.