Дело

КРИТИКА И 1>ИГ>Л ИОГРАФИЈА 171 Над гробом љубави права је песма у прозн: Ђакомо је иесрећаи, јер му морскн вали истргоше драгану из паручја; он је несрећан, а ш мирио судбу сносн, само што својом барком пспрестано крстарм око месга, где му се драга утопила, као шго птица облеће око гнезда нз кога су јој птиће повадили. Верглат тенденцијом подсећа на Лазаревића: Све Ке то народ иозлатити, само што има у себи више песннчког елемента: Јупачки спн братске нам Чешке, као и Рајко у напред поменутој слпцн, осгавља дом свој оставља своју драгу Марју, с којом се тек беше венчао , на хита пред непријатеља. Под Кенигрецом оста н без вида н без руке, и жнвот му оконцу оста. Он не виде внше своје Марје, алијеонаљега гледала и иазила, пазила га и волела и онда, кад га слепа и саката сви оставнше, е њим је непрестано ишла, помагала му да носп вергле, којима је зарађивао хлеб њој и себп. И последља слика у Записиицима, Први аут у боју није ружна: ту се у доста лепом облику приказује новајлија у боју. Оволнко о Записницима Бсшевића. Као шго већ поменух они нису што и ње^ове песме; али и ако имамо доста и лепих н живпх слика из живота, не обнлујемо лепим, а нарочито српскнм песмама као што су Бешевића песме. Не могу а да пе нреиоручим Записнике свакоме, који ужнва у сликама из живота, јер не изостају иза осталих радова ове врсте које већпмамо. Издање је врло укусно, а цена умерепа. Ж. О. ДачиК Вш^ие ГогтаМоп (I1 ипе (1оНпе еп бегШе, раг М. 1е РгоГеззеиг Ј. Сујјјс а Ве1^га(1е (бегМе.) — 8ре1писа, Би11еНп Зе 1а 8осш1е Зе 8ре1ео1о§-1е 1897. Овај је рад од највећег теоријског интереса. Иосле иишчевог КагзГ-а у коме је заступано мишљење, да вртаче постају ерозијом атмосФерске воде дуж пукотина, то је мишљење у главпом обладало. Пнсац је ово питање и даље студпрао и овде износи нов доказ. ,У ово последње време преобладало је мишљење, да долнне у Карсту постају поглавито ерозијом атмосФерских вода, а врло регко сгропошгавањем пећинских тавана. Доказало се баш да честк прнмери до данас у корнст теорпје строиоштавања пе придају се иравим долинама } кречњаку, већ алувиалним долинама. Ове последње постају из склопа пукотина или канала у кречњаку и шупљина у облику кивете илп левка, међу лако покретљивим елементима, који их ггокривају (видн мој рад Бав Кагз1рћапотеп стр. 257.).