Дело

172 Д Е Л 0 С тога се и налазе само на местима, где је кречњак превучен дебелим с-лојем, у онште пробојнпм. рушевина, песка и алувнја. Њих треба потпуно разликовати од нзрађених долина у унутрашњости самих стеновнтнх маса. Када сам походио пределе Карста у Србпјп н Бугарској , ја сам наставио испитивања о постанку долнна. испитпвања, која сам покушао да обогатим новнм доказима. Година 1893. нарочито је била повољна за ове студије, јер је у то време у свој Србнји и западној Бугарској бнло трусова. Ако у пећинама има места, која су приуготовљена за стропоштавање, може се веровати, да бн се под снлином потреса земљнне коре та месга прва стропоштала и отворила на површпнн долине у облику ауепз-а. Ну, за време трусова , у Карсту источне Србије п западне Бугарске ннје постала никаква права долина у кречњаку. Неколнки само потоип, који нзлазе из пећнна, посташе мутни за време најјачих иотреса. У накнаду за то, отворпше се многе алувналне долине: једна поглавито у пепосредпој близини велике реке Млаве, притоке дунавскеА Пнсац је студирао веома детаљно различне о>азе њеног постанка н то је даље предмет његова рада. „Бездан је положена без сумње поврх једног подземног канала, којп одводн воду у Жагубнчко Језеро: јер је вода овог последњег постојала мутна на свакн поремећај провале, у доба њепог постајања, ширења и утолегања. Прекидање п слабљење извора језерског доказују, да је у каналу, који одводн воду у Жаг. Језеро створена каква рушевина и да је у почетку овај канал требао да буде нотпуно запушен. Доцпије снага нодземне воде руши препреку. Очевпдно је дакле, да је алувиална долипа постала овде изнад нодземног канала. Је ли се таван подземног канала којн је натомместу прскао, стропоштао нли је већ бно иробушсн ерозијом атмосФерских вода на површннн? Затворен глиновитом земљом, да ли се отворно за време труса? Овај нам се последњи случај чппи највероватнијим. Кречњак није био го за време свих поремећаја, којн прате стварање алувпалнпх долпна: чппи се, дакле, да ту ннје било стропоштавања иећинског тавапа. већ да је занушач глнновнте земље морао битп проваљен, што је проузроковало урвањс површине. Сем тога. да је било •стропоштавања нећнпског тавана, опазилн би се знатнији хидрограФСКи поремећаји у навали воде у Жагубичко Језеро, јер бн компактне кречњачке степе још внше н за дуже време затвориле иодземни канал.“ В. 0. ћез 21ас№ге5 паћигеПез (1е бегђје раг М. 1е Иг. Ј. Сујјјб (1е Ве1&га(1е — Ех1гаК с1и ВиПеНп Бе 1а 8осЈе1е с!е 8ре1ео1о"че 1896. У другом је раду описапо 11 леденпца у нсточној Србији и сведене <су на три основна облнка: леденице које нмају облнк оканпна, а\гепз-а н