Дело

Б К Л Е III К К 175 Нови календарн. - Уредништво „Дела“ добило је на прнкаа „Великн Орао“, илустровани календар за просту 1У!'8. год Уређује Андрија М. Матић а издаје српска књижара Браће М. ЦоповиКа у Новоме Саду, и „Срообрани народни српски календар за просту годину 1898. \ редио Игљат И. Димић. Српска штампарија у Загребу.и — Како је ово најлукративнији кљижевни посао (п<>сле писања уџбеника за школе у крал.евинн Србији), а уједно и згодно средство да се норед таблице нразника и светаца и мена месеца и панађура, нашој лењој читалачкој публици иодметне да за њен рођен динар, иреко године ирочита, хтела не хтела, п по какву лену белетристичку новину и какву поуку из науке — то, разуме се, морамо бити благо арнп и уредницима и издавачим.ч српских календара, ако буду хтели водити рачуна о значају календарске књижевности у нас. II један и други урехнии трудили су се да в"де рачуна о томе. „Велики Орао,“ могао би бити бо.Ђи и у избору чланака и техничкој изради. Да није Фотографских издога за календаре, српска публика сигурно не би ни знала да има још и вештине сликања! Треба јој бар онда развијати укус, — у колико је могућно ма овако палијативним нутем, ако се неће да оне ружне илустрације буду само мамн-пара! Па и члакци бк могли бити и озбиљнији и бољи. „Вслики Орао,“ — и да нам није казао у чијем је издаљу изашао, не би нас оставио у сумњи да је изданачима његовим стало много до чисте добити, те је с тога морала да страда она друга страна -■ књижевна вредност његова, ма да се, као што рекосмо, није сасвим испустила из ока. Далеко је 6о.ђи календар „Србобрани. Њему је о.ва друга стр.1на била главна сврха. И он ,је лепо одговорпо својој задаћи. Илустрације су све изврсне — и лепо одабране; ноучни чланци и забавни део са свим су пригодни и на свом месту. Пријатно су нас изненадили оригинални лепи цртежи за календар „Србобрани од нашег академичара г. Паје Јовановића уз народне песме „Краљевић Марко и Вила“ и „Цар Лазар и царица Милица.и Исто тако лепо је урадио „Србобрани што своје читаоце упознаје са политичким установама и статистиком земаља у којима Срби живе. Календар „Србобран“ најтоплнје препоручујемо српској публици — јер оп и показуЈе највише добре воље да му је важније да да здраву поуку и лепу и једру лектиру но сиекулацнју. Школа п учитељство. — У „Школском Одјекуи штампао је Љубомир Лотић интересан подужи чланак о уређењу школскога питања под натписом „Школа и учитељство пред петровдански сабор 1897-ме године.и Овај је чланак и посебице штампан у књижицу, те је приступница и нашем учитељству, које би могло с пажњом да прочнта ову књижицу, која се тиче уређења српских школа у Угарској. Књижица стаје 20 новчића, шгампана је у Новом Саду у српској штампарији д ра Светозара Милетића, има 38 страна мале осмнне. Анекдотс грофа М. А. Милорадовића. — Друштво „Ускока14 издало је у српском преводу „Анекдоте гроФа М. А. Милорадовића“ наменивши нх „сенима срнских синова налих за ослобођење и н^зависност Босне и Херцеговине.1* На крају је додана и кратка биограФија Ђорђч А. Манојловића, другога Србина/ који је прешао у Русију и тамо се јунаштвом прославио. Књига ова има 159 страна мале осмине, стаје 00 пара динарских. О МаКедонији. — Нарочито скрећемо пажњу оних којн се баве тштањем маћедонскнм на чланак Јос. Ј. Тужимскога „Вој о Маке(1опп,“ који ,је у чешком листу „0зуећа,“ за ангуст (стр. 695.—704.) угледао света. Чланак ннје писан с дово.ђним познавањем маћедонскога становништва. Шар планину нисац ставља за границу изме!)у ерпскога и бугарског елемента. Мирко и Павао' — Душан Ђурић учи тељ у Осеку написао је, између осталих, и приповетку „Мирко и Павао“ наменивши је српској омладини. У издању штампарије Јов. Радака у Великој Кикинди ова приповетка недавно доживе и друго издање, али сада попуњено и ттонрављено. „Бранково Коло“ вели, да је у њој приповедање лако. да тече неусиљено и да се с интересом чита само је требало, мисли, задахнутп је већом реалношћу. Стаје 30 новчића. Кроз пустињу Сахару. — Изашла је гг приповетка „Кроз пустињу Сахапу* („Дсло,® март, 567). коју је према немачком удесио за српску младеж Милан Т. Вањаннн, учитељски прииравник. Има 80 стрина; стаје 30 новчића. Мптрополит Ђорђе Николајевпћ. Ове године о ев Сави говорио је у Новом Саду у Матици СрпскоЈ- нрота Јован Вучковпћ о животу и раду заслужнога књпжевника и митроиолита дабробосанскога нок. Ђорђа Николајевића. Тај говор сада је штампан у 192. књизи „Летописа“, одакле је посебице штампан у књижицу од 53 сгране. Стаје 30 новчића. Прикуп.љање народнога олага. — Као што је нознато читаоцима „Дела“, Југославенска Академија почсла је издавати „Збо|>ник за народни живот н обичаје јужних Славена.и Ово значајно предузеће потребује сарадника, а њих је мало, готово премало. Да би се та прашина колико толико поп\нила, уредник „Зборника“ д-р А. Радић штампа у другој свесци унуство за купљење народнога блага под натписом „Основа за с |бирање и нроучавање грађе о народном животу“.