Дело

Д Е Д 0 1 76 Оно је и посебиде оштамиано. Радићје своје упуство поделио на четири дела: у првом разлаже задаћу „Зборникаи, у другом: даје госнову за сабирање грађе о народном животу“, у трећем говори о начину сабирања а четврти о ироучавању грађе. Југославенска академија у првом реду рачуна на Јјаке университета и виших разреда гимнасија да ће они моћи прикупљати граЈју по овим упусгвима, за тим мисли н на учитеље, свештенике и друге службенике. Моји записници. — Збирка слика и успомена Стевана Бешевића Иетрова под именом „Моји записннциД о којима смо јавили у анрилској свесди да ће изићи, недавно су угледали света у елегантном издању. У књизи је петнаест ових сличица: Зимски дан, Два срца, Робијаши, Сирена, Четрнаести јануар, Судбина карташева, Страшна ноћ, Шта је скупље? Лажни социјалиста, Музичар, Нас гробом љубави, Разорено гнијездо, Верглаш, ЈГако се пада и Први пут у боју. Књига има 114 страна обичне осмине, стаје круну. Штампана је у Загребу у српској штампарији. О ројидбн. — Као четврта свеска „11чоларске библиотекеи изишао ,је састав Миливоја Чудомировића учитеља под натнисом О ројидби“. „Српски Нчелар“ препоручује ову књнжицу, која стаје 20 ночића, као добру и корпсну. Ум и срце. — Иод тим натписом штамнао је Драгутин Јован загребачки \ шггељ „Вијенац“ од четрнаест прича и приповедака“ наменивши их одраслијој младежи. „Вцјенац“ особито хвали ову збирку, у којој нам писац „црта свијет, какав заиста јест, али га приказује начином, из којега се иоже видети какав би свијет ирема његовим иде;иним назорима имао да буде. Зато и јесу ове његове радње живи огањ из којих злато младалачких душа из.тази тек нрочишћено н с тога то вредније.“ У књизи су три слике. На 8-ни је, има 128 стр., стаје 60 новчића. ЛНЧНИ ГЛАСОВИ Василије Евстатијевић Аирилов. — И наша браћа Бугари имали су, једновременО' готово са нреносом костију неумрлога Вука У отаџбину, исту такву прославу, којом су одужили дуг захвалности првом осниваоцу бугарских народних школа Василију ЕвстатијевиКу Аарилову. На дан 2-ог^ овдобра пренесенн су земни остаци Априлова и са великом свечаношћу сахрањени у родном му месту у Габрову, у дворишту гимназије коју је сам за живота подигао. В. Е Априлов родио се у Габрову 21. јунија 1789. Како му је отац рано умро, отишао је с братом као дечак од 10 година, у Москву, где је учио основну школу, и свршивши гцмназију„ мислио је у Бечу продужити медецину, али је од те намере одустао, отишао у Одесу и ту наставио трговину, коју је и њихов брат водио. Год. 1842. први пут је чшао Венелинова дела о историји бугарекој. Она су му очи отворила. те је од затуцана гркомана ностао ватрен патриота бугарски. У жељи да своме народу помогне отргнути се утицаја грчкнх школа, он је, у друштву са још неколико богатијих бугарскнх трговаца у Одеси и Букурешту, наумио да подигне у Бугарској школу, која би била уре1)ена по. евр.шском обрасцу. 21 марта 1833 положен је тој школи темељ у Габрову ГГрвн учигел. у тој школн био је отац Нсофит Рилски, којп је за потребе својнх ученика написао „Граматику бугарску“ и још неке уџбенике, који су сви штампанн у Крагујевцу. Ова је школа постала расадником осталих, које су се почеле нагло нодизати по свима крајевима Бугарске. У овим се школама васпитало поко.вење ноборника за црквену самосталност бугарску. Аирилов је, осим ових услуга својој отаџбини, радио и на књижевности, коју је обогатио неколиким књижицама историјско-Филолошке садржине. Нека му је вечан спомен међу нашом браћом Бугарима. УРЕДНИК Др. Драг. 31. Лакловић ВЛАСНИК Ст. 31. Протић