Дело

да.Бини сам видео сребрнасту пругу тиренског мора, и на њој магловите оцрте кршевита Каприја. Све то видео сам јасно па и нехотице обвих руком њен прозрачни врат. и примакох се својнм лицем провидну и ма гловиту лицу њену. А то лице беше непокретно , без израза,. без осмеха, као у статује. Само очи, врло врло раширене, горе жудњом и чежњом, па привлаче и прикупљају моју душу у себе. Моја уста потражише њена, на туђем језику шаптао сам неке испрекидане речи. «0 с1а ип шШе базЈа, обсиНз те уегћега !п (0 пољуби ме хиљаду пута, обаспи ме силним пољупцима). Она ме обгрли. Руке јој беху хладно и нежне, толико нежне, да њихни додир осећах као додир Фина паперја или зреле нежне брескве. Па онда осетих како њен додир опече моје руке. Крв наструја онде, где су их њене руке стезале. Прикупим снагу извпјем се, али осетих, како њене руке имају утицај потпуно такав, као ваздушно усисавање и исисавање јакога алкохола. И доиста, она испијаше крв из мене, а очи јој се упиваху у душу моју. Осетим како ми пажња ослаби , како ми руке, које су њен стас обухватале, изнемогло поиустнше. Из мојих прстију нешто се преточило у њу, и мене обузе сладосна. топла клонулост. А њене очи једнако, једнако ме жегоше неизмерном' тежњом и жељом. Хтео сам да се одвојим из заједничког обгрл>аја, и да добиЈем власти над њом... али се не могох покренути. „Горим”, прошаптах дишући уморно, ({што мемучпш.. Или иди, или ми узми душу, али ме не мучи тако... ” — Само ћеш крвљу својом утолитп моје патње и муке ионови она своје нрве речи, а у очима јој севну нешто крвожедно вучје. Неки пламени потрес прође кроз мене, ја јој се прпмакох што могох ближе, мучећи се да јој врат иољубим. Лли моје усне сретоше нешто прозрачно , меко, као што су нптке нежне свилне тканине. Њене усне дотакоше ми се чела. Осетнх за секунду силан, врели ожег, какав долази од удара електричне варнице. Потом, са ужасним болом нешто ми стеже главу, н ја се обнезнаних...