Дело

притискивао и тај се терет сада свалио са мојиу прсију, Виђео сам је дакле, а то је за сада доста. Иза тога сишао сам полахко у чаршију и дошао у магазу. У колико сам прије био нанрасит према муштеријама, у толико сам данас био љубазан и предусретљив. Чинило ми се као да никако и немам жучи, те да више никога, ама баш никога мрзити не могу. И ономе. ко ме је најгоре увриједио, и ономе бих све опростио и то врло радо. Ако си икада био у оваким часовима, лахко ћеш ме разумјети... Љубав често пута направи од човјека ђавола, али често пута и анђела; она је у стању да човјека упропасти, али често пута и да га учини најсрећнијим на земљи. Дакле као што видиш, заљубљен сам до лудила и сад осјећам, да ми је потребно да се наскоро оженим, Чекати не могу, јер ми се чини да би ме чекање убило. Оцу ћу исиричати све, па ћу га молити, да ми њу испроси од Мирка... Дабогме да морам прије тога њу запитати, па да знам: да ли ме воли или не? Шта мислиш, како ће ми одговорити? .Та јој. истина, још никада не открих тајну срца. никада јој нисам одао ни једним нокретом, колико је волим. Па да ли је о»да могла и она мене завољети? Је ли њезино срце могло живље закуцати за мном? — Ко зна! Али ја ипак мислим, — да јест. И поглед и осмјех и сваки иокрет њезин јасно ми је говорио, да ме воли, а и срце ми, — тај најбољи пророк, једнако као да шапће: «воли те, воли те.” Ти знаш, Јово, да ја никад нијесам био сујетан, али заиста мислим, да не прећерујем, ако рекнем: да ме не воли ништа мање, него и ја њу. Ја сам чврсто увјерен у то и нико ме. чини ми се, не би могао разувјерити... Због тога сам чисто сигуран, да ће бити моја. Већ у напријед замишљам, како ћемо живити у љубави и миру... Сами, као пар невиних голубова, уживаћемо сласти првих дана брачнога живота... Увјерен сам, да јој ја никада нећу дати повода, да између нас буде каквих несугласица или