Дело

ФАЛБОВИ КРИТИЧНИ ДАНИ 205 А овакав пак резултат нај јасније показује да је распоред свих појава равномеран у целој периодн, да се ни један део ове периоде ни у чем нарочито не истиче изнад осталих. То нарочито гхоказују бројеви за критичну пентаду (189.7) и трећину укуппога броја (199.4). где критична пентада чак заостаје са 2.4°|0 испод осталих дана. У односима пак крнтичне и антикритичне половине види се опет да критична половина показује мањак од 33.6 случајева, тпто нзноси око 6°ј0 (управо 5.90|о). Према овим подацима које нам даје критична пентада и критична половина дана, видимо, да се за време свнх критичних дана дешавао просеком мањи број појава — мањи него ли за време оних дана којима није приписана никаква критичност. Ни једна од размотрених појава, а које г. Фалб означава као критичне, не показује неки особитн вишак за време „критичних“ дана, већ на против мањак, изузев само количину падежа, који показује вишак у корист критичнпх дана п то једва проценат 1° 0 за све време од девет годнна. Целокупност свих појава ево показује нешто већи вишак од 6°0 код антикритичних дакле на штету критичних дана, Ако би се чак и узело да је овај мањак од 2°|0 (за критичну пентаду) и 6"0 (за критичну половину) ипак не знатан (а такав у самој ствари није, нарочито овај 6° 0), ми га с друге стране нигде не налазимо као вишак у корист критичних дана, чак ни у појединим годинама. И поред свега овога ми ћемо ипак узети, да се догађање свих појава у току од девет година вршило доста равномерно са малим вишком за време онпх дана, који су супротни критичним. Такво пак стање могуће је само онда кад у току извеснога дана или у току извесне групе дана не аостоји никпкав нарочити утицај. који би неку појаву особито изазивао одређенога дана. Проучавањем ових података ми смо дошлн до закључка: да ни у колико не постоји утицај Месечев на прилике времена у „критичним“ данима п њнховој околинн, или ако га и има, онда је он посве незнатан и вредност му је сасвим споредна. Овај закључак важи само за Европу, јер смо све податке