Дело

Д Е Л 0 206 о времену за девет година које смо разматрали, узимали само из Европе. * * * Овде би се сасвим природно могло запитати, да ли би се овај утицај Месечев, који г. Фалб тврди истина за Европу, можда могао доказати да га има, када би се узео у расматрање материјал са целе површине Земљине? Ми ћемо и на то питање дати одговора. Ну пре но што би приступилн овоме послу морамо се још мало задржати на испитивању стања времена у самој Европи. Ми се на овоме нарочито задржавамо, јер г. Фалб тражи потврђење своје теорије макар на ком месту Земљине површине. Приликом „израчунавања44 својих „критичних дана“ г Фалб је нашао да сви одређени дани нису подједнако ваважни. С тога их је и разликовао у критичне дане I, II и III реда према томе да ли „израчунатим дан показује праву нзвесност или велику вероватноћу да ће се извесна појава догодити тога дана т. ј. према броју оних фактора од којих зависи јачина прилпва а који се групишу извеснога дана. Податке пак за ове закључке добијао је, рачунајући по „својој теоорији“ за свакн дан јачину Месечевог привлачења које у „атмосфери Земљиној изазива појаве прилива и одлива као год и у морима и океанима.^ Дане којима одговарају највеће вредности за јачину Месечевог утичаја, када се дакле групише највећп број и најјачих фактора означио је као дане са „нај јачим приливпма“ или као критичне дане I реда. У ове је урачунао још п дане Месечевих и Сунчевнх иомрачења, којнма приписује неки особити значај за догафање нарочитнх критичних иојава на Земљи као што су земљотреси, вулканске ерупције, експлозије по рудницима и т. д. Јасно се дакле види, да г. Фалб одваја дане са „јачим“ и дане са „слабијим приливима“. Али је п у једним и другим знатан утицај Месечев неизбежан. У те се дане ваздух јаче издиже на екватору, јужна струја засићена воденом паром креће се жнвље и ступа у борбу са севериом струјом, те тако иостаје т. зв. „априлско“ време, стану вејати јаки снегови у пределима где су иначе ретки, јављају се вртуне и вихори, умножавају се