Дело

на расположењу још недовољно да би се каквн у свему поуздани закључци могли извести. Чак је за то мало времена и од два пута, три пута и неколико пута већег броја периода. Према свима претходним испитивињима стручњака о утицају Месечевом на различпте метеоролошке елементе, прилично је вероватно, да га има у извесној мери, само што се то ипак не може сматрати као егзактно утврђен резултат. Свакако је врло карактеристично, да се баш сам „критичан дан“ онако мало и то местимично само истиче честоћом речених појава. Тако исто је важно и то, да се у „крптичној пентади“ и „критичној половини“ не опажа никакво иравилно пењање ка максимуму и тако исто опадање од њега. Ово не важи за оне максимуме који леже изван „критичне половине.и Све пак ове околности неминовно нас доводе до закључка: да не постоји Месечев утицај чак ни за време „критичних дана“ I реда и дане цомрачења, дакле ни у данима „нај јачих прилива“ у атмосфери, како је г. Фалб тврдио Ну при свем овом овде пмамо додати још и поплаве. За време од 99 периода „нај јачих прилива“ било је 111 случајева поплаве. Оне су у току 15-дневне перподе распоређене овако. ТАГ.ЛИЦА XXIV кр. 1 2 3 4 5 6 7 9 10 II 12 13 14 (15) и 7 7 ~9 4 8 6 10 Т 1 1 10 8 7 6 8 (б) Максимум дакле пада овде на првп дан „критпчне пентаде.“ „Критична три дана“ самн показују 29 случајева док ]|5 укупног броја случајева износп само 22.5 „критична пентада“ показује 42 а трећнна је само 27 случајева. Половпна 14-то дневне суме износп 53, а „критична половина“ пак има 60 случајева. Ови пак подаци сасвим јасно говоре у прилог г. Фалба, алп то специјално само за Месечев утицај на поплаве за време „критичних дана“ и то иаравно важи само за „критичне дане“ I реда т. ј. само у данима „нај јачих п])илива“ у атмосфери. Осим овога, горњи подацп не казују иам ништа више! „На овај начин могла бн нам се приписати слава —