Дело

ФАДБОВИ КРИТИЧНИ ДАНН 213 вели г. Пертнер — да смо доказалн утнцај Месечев на поплаве. Сваки који Је макар кад правио овакве спискове догађања појава зна врло добро, како нам много не казује ток извесне појаве, кад се овај израчунава из малог броја случајева. Скоро свака нова периода коју узмемо у разматрање мења овај ток, а кад се упореди већи број периода може се чак десити да је једна периода сасвим супротна првој. Ми у овај мах не располажемо са довољним бројем случајева те с тога и нисмо у стању извести егзактан доказ о горњем утицајуС И крај све оскудице у наведеним бројевима ипак ће бити неких јамачно, који ће бити склони веровати да су инак „крптични дани“ I реда и дани помрачења збиља критични за поплаве. Њих ћемо само упутити да претходно процене ове податке: Од 99 периода „нај јачих прилива“ 47 њих (у Европи) ннсу показали ни једну поплаву, 28 периода нису имале ни једну поплаву у „критичној пеловини“; 14 периода нису имале ни једну иоплаву у „критичној“ пентади, а 10 ни једну иоплаву за време „три критична дана“. Максимум првог и другог дана пред „критичним“ по овоме је резултат од 19 периода у којима су поплаве падале поглавито 9. и 10. дана перподе Према овоме врло ограничени број случајева што падају у критичним данима, може се сматрати као обична случјност! Поменимо даље још и то, да је од 256 случајева поплава, које су објављене за ових девет година у Европи, пало само 46 на „критичну“ пентаду периода „нај јачих прилива.“ А из тога се пак може лако увидети да се у опште не вреди брннути и плашити поплава баш за време крнтичних дана I реда. Ова су разлагања довољна да покажу с једне стране, како је недовољан матерпјал за пресу^ивање о распоредг поплава у периодама „нај јачих прилива,“ а с друге пак стране да објасне да чак и кад би какав утицај у томе смислу и био тачно одређен — од тога неби била никаква корист за прогнозу времена. Четири петине поплава десило се у другим данима, а тек једна петина у „критичној“ пентади периода „нај јачих прилива!“