Дело

ФАЛБОВИ ВРИТИЧПП ДАПИ 21 7 супрот стоји у ангикритичној половинп 2. дан са толико исто случајева, 4. и 5. дан са по 46 и 6. дан са 47 случајева. У „критичној пентади“ има 211 случаја, а трећина показује 203.6, критична половина има 295 случајева, а половина 14. дневне суме 293. II овде би се дакле могло говорити о неком малом Месечевом утицају, који су стручни метеоролози и и иначе били доказали и пре г. Фалбових изношења, алп који је утицај у пракси са свим без значаја. На тај начин, општц закључак свега овога разматрања јесте: да се не исауњавају г. Фалбова аредсказивања времена на основу Месечевог утицаја у доба пкритичних данаи у оаште нити у доба критичних дана I реда и дана аомрачсња. То важп и за Европу и за целу Земљу. л ај. •3V Ми смо са овим расправљањем већ при крају. Истина је, да се из ориђиналних података и таблнца које смо изнели, може и другим путем доћи до истих резултата, али ми ипак сматрамо да је овај начин нај јаснији, те с тога нећемо заморавати читаоце још и другим табеларним прегледима Г. Фалб је нарочито издвајао појаве, које највећма теже да се особито истакну за време „критичних дана“ или тачније речено за време пунога н младога Месеца. Метода пак коју смо усвојили при овом расправљању довела нас је до закључка да се тај утицај није могао показати у толикој мери, колико г. Фалб узимље при својим предсказивањима времена, да је распоред ових појава у целом размаку времена од пуног до младога Месеца прилично равномеран и да се такав распоред у много већој мери подудара са посматрањем. На основу овога можемо се с правом надатн, да ће вишегодпшња посматрања моћи ову равномерност још јаче потврдитн. Сви ови подаци дају нам доста маха да се одважимо на једну тврдњу: да би г. Фалб имао потпуно исти овакав успех са овим својим „критичним данима,“ кад би у место дана пунога и младога Месеца узео за критичан макар којп било дан између њих. И онда на што се своди вредност т. зв. „критичних дана“ г. Фалба?!