Дело

218 Д е л о Да би читаоци могли оценити на који начин г. Фалб утврђује догађање пзвесних појава за време критичних својих дана, изнећемо им овде 2—3 примера. У књнзи његовој „Баб \Уе11ег ипг1 <1ег МопЗ.“ има забележен овакав податак за 1886: „Екваторски положај Месеца 5. априла. млад Месец (сизигија) и перигеум 7. априла, излив Висле код Најфера , 6. априла велике поплаве.4* Истина се Внсла излила 6. априла код Најфера, али је то била последица великих киша, које су на неколнко дана пре тога отпочеле падати у сливу те реке, а осим тога ту се тих дана и снег отапао по брдима у велнкој количини. Сличан је овоме и овај пример нз 1885: „Екваторски положај Месеца 7. октобра, млад Месец 3. октобра, 10. у неколпко а 11. октобра нагло опадање барометра у великом простору, од 9. до 12. октобра јаке кише у Кернтену, ваља очекивати повраћај оних страшних поплава од прошлога месеца.44 Да лн еу се десиле ове појаве, нарочнто поплаве, то он после тога није ни једном речи протумачио , нити се у својим списима после позива више на овај иример. Врло је интересно н карактеристично како је г Фалб пронашао да Месец утиче на земљотресе. Ово ће у исто време битп и права слика његове методе пспнтпвања. У својој књизи ,,Уоп (1еп Игтуакип^еп Јт ^УећаН*4 објавпо је, како је израчунао у напред да ће 7. фебр. 1886. бити особито јак утицај Месечев на Вемљнну атмосферу. Тога дана море је бнло особито јако узбуркано, на површинп морској дизалн су се врло високи таласи, на не само то, него стигоше извештаји п о многнм земљотресима. „То ме је изненадило — вели г. Фалб — и ја поставим себи питање: да ли је ово нстовремено појавлшвање многобројних земљотреса с високим морским таласпма само случај, или је томе узрок можда какав још непознатн закон ? И није требало дуго времена, па да о овоме будем са собом па чисто.44 И његова теорпја о Месечевом утицају на земљотресе била је на мах готова. Унутрашњост «><*мл»ина је дакле још течна, дакле н она мора подлежати као ч море прнливу н одлнву, на коме базира сву своју прогнозу, гирдеЈпцда се иокрети океанског прилива пстом јачином а на 1,(ТИ иачин пренашају н на атмосферу („гасовити океан44). У овоме му баш п лежи једна велика погрешка. Ваздух је смеса