Дело

ФЛЛБОВИ КРИТИЧНИ ДАИП 210 неколиких гасова, те по томе и подлежи сасвим другим законима него ли вода у океанима. Имајући ово на уму једино се и може применити закон прилива још и на атмосферу. ГГа ако би се математичком дискусијом и пронашао какав атмосферски прилив, ипак га не смемо тако одмах упоређивати са приливом у океанпма. Ми морамо водити рачуна о томе да се налазимо на дну атмосфере и данас у земљотресима сретају појаве на површини Земљиној. Како се пак утицаји таквога прилива и одлива морају показивати на дну атмосфере то је још у неколико тајна, али која није ни мало разјашњена, кад јој се само припише овај илн онај узрок, као што то ради г. Ф а л б. Да би пак својој теорији дао што више научног ауторитета, он износи, како критичне дане изводи непосредно из Лапласове формуле о јачини прилива. Како пак у овој формули није обраћена пажња на помрачења, то је он увео и ове дане, јер смо већ нагласили да на њих много полаже, сматрајући их увек као дане вишега реда, но што би они то били према стицају осталих фактора времена да онда не пада које било помрачење. Утврдивши тако „критичне дане“ он одмах одрефује каква се појава има очекивати у то доба. Догоди ли се одређеног дана предсказана, или друга која иначв ретка појава, он одмах сматра да је већ тим самим доказан утицај критичнога дана. „То мора убедити и свакога другога посматрача о реченоме утицају“ вели он. (Јвакав доказ бно би у самој ствари у свему тачан н неби му се ништа замерало, кад би г Фалб претходно и доказао , да су дотичне све тако предсказане појаве одиста: иначе реткс. Ну на жалост г. Фалб је изоставио свако доказивање у том смислу. У егзактним пак наукама не сме се аропустити ни једна ствар не доказана. Најважнијн члан своје аргументацпје да ли су дотичне поЈаве ретке у другим данима којн нису означенп као критични — г. Фалб оставља усамљен, недоказан. (Јн јс можда и сам веровао у ту реткост, па захтева да и други верују у тај његов израз. Ми смо ту реткост довољно претреслп, а надамо се да смо и доказали, да она не постојп, да шта више, све оне поЈаве коЈв г. Фало сматра за карактер „критичних дана“ врло мало или ни у колико не зависе од