Дело

220 Д Е Л 0 „критичних дана” нећ се појављују готово у свима даннма без разлике врло равномерно. Не иостојн ни то, да су све те појаве, које г. Фалб сматра као ретке, однста ретке у другпм данима. Према томе су сви његови досадањи доказп. пзведени по његовнј методн , односно „критичних данаи врло слаби, трошни. Износећн основе своје „метеоролошке теоријец г. Фалб вели, да је „дугогодишњим посматрањем открио“ како се у вредностима јачине прилива у атмосфери опажа извесна перподичност, која се обнавља у ток\т четири године. Први пут Је објавио своје „критичне“ дане за 1888. годину и од тада редовно издаје свој календар критнчних дана за сваку годину. таквом свом каледару за 1892. годину (стр. 3.) особито је пстакао, како је за његову „теорију нарочито значајна 1892. година с тога, што она указује скоро на најјаче приливе који се у опште могу јавити у циклусу времена од четирн године које је аутор иронашаои (где мисли на себе). Да бн се могло испитати да ли у ствари постоји тај четворогодпшњи циклус метеоролошких појава на ЗемлЈи, као што је он то „пронашаои, као и то да бп се могло видети у колико је година 1892. одговорила својим метеоролошкпм прплпкама на онолико шпчекивање г. Фалбово — ми смо средилп досадашњи материјал у две таблице, које ннже нзносимо. Ми дакле имамо посматрања од девет година, почев од 1888. кад ј<* он ирвн пут објавио своје „критичне“ дане па до краја 1896. године. За то време свршена су два пуна циклуса и годппом 1896. отночео трећи. Нрема томе први циклус склапају године 1888., 1889., 1890 п 1891., а други циклус пак године 1892., 1893., 1894. н 1895. Да један циклус промена буде завршен, треба да се за то време — од четири године у нојавама истакне бар један максимум п један минимум. Како ј<* г. Фалб означно 1892. годину као годину „најјачих прилииа", то је нрпродна сгвар, да се подаци нз те године морају по сиојој вредностн нстицатп јаче од осталих. А то ћ е