Дело

231

БОСНА И ХЕРЦЕГОВННА гране, у колико су кадре припомоћи јаснијој представи. Сем ове екскурзије још сам два пут, пре тога, обишао нека места у Босни. Пред полазак на пут, ради бол>ег оријенговања, прочитао сам научне радове о Босни и Херцеговини, у путовању сам и сам понешто запазио, а при спремању ових листића за штампу, користио сам се и литературом нашег ГеограФског Завода Велике Школе. Простор И међе. За турског господства Босна . Херцеговина и Новопазарски санџак били су засебан вилаЈет. Простор садашње Босне и Херцеговине, округло узевши, износи 51.0002 клм. Босна се са севера међи Савом од Славоније , с истока Дрином од Србије, западно Динарским Планинама и њиховим огранцима од Далмације и Хрватске; на југу се опет додирује нешто с Црном Гором и Старом Србијом. А Херцеговина се на два места дотиче и Јадранског Мора: код Книна и Суторине. У старије се време Босна делила на тако звану Горњу Босну или Врх Босну , која се протезала од извора Босне до кланца Врандучкога, у којој су биле ове веће области: Соли око реке Спрече, међу Дрином и Босном; за тим војводина Усора од доњег тока реке Босне и притоке јој Усоре па све до Саве. Данашња Босанска Крајина звала се Доњим Крајевима; жупе: гламочка, ливањска и дувањска састављзле су Зааадне Стране или Завршје. Херцеговина се тада звала Хум, а од 1448. год. прозва се Херцеговином. Планине. Босна и Херцеговина су у главном брдске земње, али најјаче је заступљен карст, чија је површина конична, гребенаста и изребрена. Из утробе крша јапе пукотине разна облика: раселине, левкасти понори и издухе, кроз које тоне метеорска вода, ма колико је било. У тим кршним пределима види се нагло пропадање водо и потока у поноре и даље у унутрашње горске лабиринте с пештерама, из којих се носле дужег или краћег тока опет помоле у нижпм местима. Ова I. група карстних аланина продужује се с крањског и личког карста и иде по западној Босни и Херцеговини с правцем са се-