Дело

232 Д Е Л 0 веро-запада на југо-исток. Главни су представници карста планине: Црна Гора, Љубуша и Маглић, чији је састав кречњак а поња тинско обележје. II група састављена је из аалеозојских и тријаских шкриљаца као што је Влашић више Травника. Правац је ових планина променљив али инак у главноме са северозаиада на југо-исток. Ш група област висораванска између Дрине и реке Босне, захвата најшумовитији предео. Ту се убраја Романија, Јахорина, Кмур и т. д. Овај се тип продужава и у наш ужички округ. IV група. На северу од иоследње две групе иланинске, иреовлађује флиш, коме је центар Мајевица, а одатле се спушта у побрђе терцијерно око Посавине. Међу овим флишним планинама дижу се на крајњем северо-западу усамљена купаста брда из гранита и кристаластих шкриљаца као н. пр. Просара. Главни хрбат босанско-херцеговачких планина продире са северо-занада на југо-исток и чини развође не само између Јадранског и Црног Мора него и климатску деоницу , између Херцеговине, као земље иод утицајем Средоземног Мора и Восне с умереном климом. Од северо-запада поступно се нагиње земља долини савској , а од југо-запада према мору. Та природна деоница пружа се с Динарских Алпи од Далмације па норед нзвора Уне и Унца иде источним и југо-источним горјем, па преко Црне Горе хвата се с Албанским планинама. У овом горостасном низу највише се истичу ове планине: четинарима обра • сла Илица (1650 м.) на босанско-хрватској међи, за тим јелом п омориком обрасли Шатор (1870 м. над морем), на југо-западу Сторетпна (1630 м ) с Гољом (Голија, 1890 м.), па редом Крбљина с висом КуЈача (1850 м.); Радуша (1950.), Љубуша (1800 м.); Бптовња (1824 м.); Бјелашница (2067 м.); с које се види 70 км. на севоро-исток; Грескавица (2080 м ); Лелија (2034 м.), завршујући се Лебршпиком (1859 м.) и највишом планином Маглићем (2388 м) на самој црногорској међи. 1. Иланине северно и источно од развођа'. а) Између Уие и Врбаса: Клековача (1960 м ), ио врховима гола иначе шумом обрасла, припада планини Црвљивици ; Грмеч с Црним Врхом Н»он м); према Сави Козара (980 м.) и Просара (350 м.). б Између Врбаса н Босне: Вранпца (2100 м), која се на западној страни хвата Зец-планине, у којој се Зечева Глава