Дело

КОСНА II ХЕРЦЕГОВИНА издиже 1760 м.; Радован (1500 м.), Комар (1500 м.), иреко кога води пут из Травника у Скопажско поље; Влашић (1920 м.), донекле гола планина али већином шумом обрасла и с бујним пашњацима и неколиким бачијама ^ в) Између Босне и Дрине: Мајевица с висом Столицом (910 м), која дели Посавину од Спречанске долине; Јахорина (1910 м.,), од које се на северо-западу, јужно од Сарајева одваја голи Требевић (1650 м.); Витез (1040 м.); Озрен (1450 м.) северо-западно од Сарајевл, врло шумовит; Романија (1620 м.) и Семећ (1500 м.) с густом боровом шумом. г) На дезној обали Дрине: Вучевпца (1325 м ); Ковач (1460 м.). II. Планине југозааадно од развођа : Као што се већином босанско-херцеговачке планине простиру упоредо с Јадранским Морем, тако чине и ове, само што су оне састављене из крша с многим пећинама и понорннцима: а) Дииара протеже се дуж босанско-херцеговачке међе до Неретве. Састављена је из креде а највиши јој је врх Троглав (1900 м); врлегни Цинцар (2010 м,.); Малован (1830 м.). б) На десној страни Неретве су: Височица (1960 м.), за тим врло висока херцеговачка планина Чврсница (2230 м.); Чабуља (1800 м ); и југозападно од Мосгара с јаким утврђењима Хум 440 м.). г.) На левој странп Неретве уздижу се у Херцеговини: Прењ (2100 м.). Прењ је илирско име и значи ливада, којих заиста има врло сочних на северној падини, дочим су западне стране врло стрме и кршевите Бјеласица (4870 м.); Вележ (2000 м.). између Мостара и Невесињског по.ва, само је при дну шумовит. На врху има језерце. За тим долази Црвањ с врхом Зимомором (1920 м.); Морине (1300 мД; Баба с впсом Ђедом (1740 м.); Хргут (1100 м), североисточно од Стоца; планина Илија (1350 хМ.) североисточно од Попова поља; Орјен (1900 м ) и Вучји Зуб {— Вучи Зуб 1900 м ), на тромеђи Далмације, Херцеговине и Црне Горе. Воде. Већ смо побројали планине, које чине развође у Босни и Херцеговини, и сад према том развођу једпи су сливовп уну