Дело

БОСНА II ХЕРДЕГОВИНА 243 укусне пастрмке, тако у Фојници и Лашви. Буна је такође богата пастрмкама, али тамо живи само једна одлика: каменица, међу тим у брзацима других река живи пастрма кошљива (2 дм.) зубатак (с оштрим зубима), главатица (8а1то ћисћо) и кељавац (нос му је горе узак). У Неретвиној водопађи живи још велика пастрма. Липљана (липана) има у читавом току Дрмне и Врбаса. Од пећинских риба врло су интересне гаовице (Рагарћохтиз ОеЉаШ) из Попова Поља, оштруља (Ап1ору^е Ни§-е1п), пихура (Сћопсћ-овћппа рћохтиз) и друге. — На врелу реке Босне подигнут је државни рибљак, одакле се одгајене пастрмке и разне длакавице разносе у горске потоке. Народи Пре Срба. Историско познати ариски народи сви су, готово, сачували успомену у предаљима да су цри заузимању нове своје домовине затекли у истој земљи и других народа, праседелаца. То вреди и за Илире. У преисториско време Босна је с Херцеговином збиља била насељена што сведоче преисториске ствзри у гробовима, селиштима и другим местима из тог давнашљег времена, а да ли су сви ти разноврсни остаци баш били илирски немогућно је поуздано одреднти. . На Собунару је откопано старо селиште из каменог (неолитског) доба, али се камени рукотвори нађоше и на многим другим местима, као на Краљсвинама код Новог Шехера и т. д. Већ на судовима из овога времена виде се пластични орнаменти, а у осталој Јевропи тај се савршенији издигнути орнаменат ]авља тек у бронзаној периоди. Чиста бронзана периода ступила је по реду за каменом, па и Босну с Херцеговпном видимо у току тог времена да се такмачила с другим државама у грађењу оружја н накита од саме бронзе; али јача се културна струЈа тек развила у богато застуиљеној Хилштатској иериоди. И тада се бронза употребљавала али и железо би пронађено, те се и од љега, сем бронзе. прављаше оружје, а накит и даље само од бронзе и врло ретко са златном превлаком, а за сребро у главном још не знадијаху. Кад човек прође кроз источну градску или друкчије названу цариградску капију у Сарајеву, онда ће ступити на вишеградски пут, који се наизменце час диже час спушта, јер иде час равницом час брежуљцима. а кад почне силазити с брда Реша, онда се пред гледаоцем отвара чаробна слика и