Дело

ДЕМОКРАТИЗАМ У СРПСКОМ ПРАВОПИОУ 283 Опај научни покрет, који се звао; „рат за српски језик и правопис“ свршно се сразмерно веома брзо. У повесници Филологпје бар нема слнчна примера н нема иокрета, којн је из темеља преобразио за тако кратко време језик и правопис. Вук је могао да ускликне као оно Цезар: „дођох видех и — победио сам." Ко би се упустио да разглаба ондашљу језичну струју у основима њеним, нашао би, да је та струја била скроз демократска. ЂПиши како говориш/* Овоме правнлу је рођени брат оно друго правило које гласи: „Говори како мислиш!* Како се узвисује оно над иравилима других народа: Француза, Енглеза, Немаца, где пишу: еаукс (еаих) а изговарају: о; где пишу пх (рћ) а нзговарају: ф, где пишу: еј (еј) а изговарају: ај. То чисто подсеГа на опу дипломатску, управо лолску узрсчицу: „Говор је зато да њиме прнкријемо своје праве мисли.“ Па онда избацивање извеснпх ппсмена и знакова, из правописа нашег. Зар да ту нема демократскога? Зар не вндите , да се ту устаје прогнв трутова у језику, нротнв оног што је нзлишно?.. Као муња севпуо је онај покрет, па је као муња н продр’о. Није нн чудо. Тај покрет беше у. духу опог доба; управо он је изашао пз духа оног доба, које је бидо у свему демократско. » Томе покрету претходпо је код Срба у Угарској знаменити темишварски сабор од год. 1790., код Срба у Србији она гпгантска борба за ослббођење па почетку овога столећа. Под упливом оне неодољиве снаге народне, која се онда иоказала трза се читава књижевиост нз дремежа, узима на се народио обележје и у препорођају своме тражп корена у народу. Она одједном неће више да учи народ класицизму, но хоће да себе поучи из народа. Гњура у дубине народа и износи оданде бесцен благо, наше народне песме, приноветке н нословице. За чудо што је у том добу поникао онај демократски правонис, који је избацио трутове п поставио правило: пиши како говорнш? Није! То је морало тако бити, а чудо би било, да 'се догодило другојаче. Она борба беше према оноликом нреображају кратка и славна. — Но да окренемо сад мало ствар: те покушамо, да из иравописа нађемо дух времена. Читав низ последњих година био сам у врло незгодннм нриликама. У тим приликама нисам био у стању да иратим наш друштвено-политички развитак, нити да будем на чисто са духом његовнм. Рецимо; спавао сам.