Дело

284 Д Е Л 0 Кад сам се пробудио, те узео у руке књнге и новине , мени дође: као да се негдањн демократскп дух све то већма и већма губи. П знате лп по чему вндех то ? Не нз садржаја онога, што сам чнтао, него нз „новог правописа“, што се полако увлачи у наше новпнарство и књижавноет. Тај новн правонис (чак и он!) све се већма отреса демократског духа, ударио у лукзуз, те почео да дели: на мало и велико, па сптно и крупно. Одмах ћу рећи: шта је то у том новом нравопнсу, са чиме се унраво пе може да помири. То је обичај, (или да кажем правнло) да се у средипи става пншу са великим почетним пнсменима н ове речи: Босанска Влада, Напредна Странка, Предлог, Земља и т. д. Неке извеспе речи добиле су дакле, као оно код Немада, илемство и право да се иншу са великнм почетним словима. Истнну вам кажем, мени то дође као онај нов обичај, да људи не поздрављају једно друго са: добар дан и помози бог, него са љубим руке. „Е, ал логика! Логичкн правопис/ рећн ће неко; н. пр. „Напредна Странка“ мора се писати са великим почетним словима не зато, што је она велика, пего што је то име, и ако не човечнје, а оно име политичког удружења н т. д. Земља н. пр. мора се писати у извесним ириликама са великнм ночетним словпма ради — разлике. Кад је „Земља“ написапо с великим ночетним словом, онда значи целокупну земљину куглу — глобус; — а кад је земља напнсано малпм почетнпм словом, онда •значи хемијски састав и т. д. То је — логика. Истина! Но моје је тврдо уверење: ако мн будемо V правоиису терали до краја ту логнку, после две три генерације оглунавиће наша деца, а још неће знати да пишу по том логичком нравопису. II доиста: где би бнла граница таквом логичком правопису?! Цепање длаке на четворо н један грдан хаос. Немци, Французи, Енглези имају баш „шарене“ нравонисе, па опст зато нишу н. ир.: земља у оба горња зпачења сасвим једнако. Немац пише у оба случаја са великим почетним писменима: В1е Ег<1е, Француз са малим: 1а 1егге, Енглез; саг1;ћ. Па да ли и код њнх постоји струја да траже те „логичкс разлике“ које до сад нпсу нмали; — Баш напротив! Они чпнс све могуће да упросте н ове разлике, ко.)е до сад ностоје. Човек у њиховим часонисима и не чита друго, до лн о напрезању, да унросте свој правопис. П ми сад баш прегнусмо да уведсмо оно, иротив чега се други народи боре. Док други хоће своје правописе да упросте, ми потегосмо наш — да замрсимо. Они ће врло тешко, а ми ћемо врло лако доћп до цели, јер је лакше замрсити него расплести. Нова с.труја, која се иојавила код заиадних народа иде баш за тнм, да све речн пише једнаким, малим словима, ми из логичких разлога тражимо обратно.