Дело

ДЕМОКРАТИЗАМ У СРПСКОМ ПРАВОПИСУ 28Г> Вара се ко мисли, да само опом треба памети и лорике, ко нише* Греба је богме и ономе, ко чита, јер ако је нема, неће разумети, па ма му писали с великнм ночетним словима као торољ. Читалац треба да сазна из смисла: кадреч: земља, значи: зеиљину куглу, глобус, кад значи: држава( [н. ир. У нашој земљи (Србијн) бнла је зла година] а кад значи: хемијски састав. Види сс, да рсч земља може да има три значеља, са једнаким аксентом. Па кад бн се терао логички правопис до краја, онда не би била довољна само велика и мала ночетна слова, него би требало измислити и средња. Тако је то п са „ПосансЈхОм Владом,“ „Државном Штампарнјом* п т. д. Ја не знам народа, којп би писао друкчије „државна штампарија“ онда, кад је реч о томе да се таква штампарија оспује а друкчије кад је всћ основана. У обичном говору не може човек да уиотреби велика н мала нпсмена, па се опет људи разуму. Ппсмеви људи су обнчно паметнији од пепнсмених, на кад неписмени људи из смислв разуму: шга значи у којој прнлнци земља, ваљда ће моћи и писменн. Ако се нс варам мп смо се и до сад лепо разумевали и без великих почетних слова. Него како је почело, сад се тек нећемо разумети. Да човек докаже човеку: кад треба по логичком правонису писати „предлог“ с велнким иочетним словом, а кад с малим, треба читаво предавање: а дете то никад схватптн неће, јер се тамо тражи на силу разлика. Ал већ: што мора да буде п међ пами мало арнстокрацнје, па кад већ ие код људи, а оно бар у правопнсу, то је у духу времена, и дошло је с духом времена, друкче не би могло ни битн. Онда, када сам првп пут опазпо, како се нагло рашпрно „новп правопис“, одмах сам затражио књнге и лнстове у којима је текла борба пзмеђу новог и старог. Хтео сам да читам о томе: како су се прса у прса борила два начела и како је једно начело нотискивало друго... Исмејаше ме! Оно што сам траж.ио, није било. Нов, логички правопис није усред борбе победоносно продирао напред, него се ,ушуњао,“ као што рече пеко. Међутим, то иеће бити истина. Он уђе на капије, а страже су спавале, он побије на бедем заставу, п пађе ирема себи равнодушност н пемар. „Гле ту је!“ На озбиљну борбу с њим нико не помисли. — II то је у духу времена, разуме се. Или боље рећи: дух времена не може се и из тога прочитати. * * * Свако време удари свој нечат на све, што у том времсну ионпкне, па п на језик и нравоппс. Да може бпгн, да нам данас неко даде кљигу која ће изаћи тек после 50 година, па ма та књига била рачуница, из језика њена, из правописа њепа, ми би могли да закључимо: у ком ће духу и правцу да се развија друштво наше, установе наше. Јаша Томи-б.