Дело

уснама словенске жене, али он није уверен у то, да ли ће бити њен поњубац доста интелигентан. ГроФица погледа снисходљиво мога пријатења, па настави своје чудне похвале језику древнога Рима. — Флобер ми се увек тужио, како му предлози и једносложни помоћни глаголи не дају доста могућства, да до пот пуне складности доведе музику ритма и мисли; и њега је то страшна мучило. Док вама је лако постићи ту складност, срочност. Мериме говораше да један спев вашег великог песника могуће је превести само на језик цезара. — Како, ви познајете Пушкина, гроФице? — зачуђено је упитам,, — Па чак и волим га више него Аермонтова, у њему је више римског. Ја сам и његов вЧерНБ® превела на мој мили, вољени језик. — Вио бих срећан да чујем бар један стих вашега превода. — Ево свршетка „не дла житеискаго волненБН.” N011 а<1 рго!апа зћкћа Шшт е! 1исг1 8аб рое!ае ујуипиз, 8е<1 и!; јићеп!;е 8рт1а Ли1сез тоЗоз уегћа ћш^атиз р1а — Каква узвишена мисао, и какав љубак стих, — ком нлиментираше Рамбо. — Ми смо, чини ми се, у салону XV века, код Констан ције де Варно или код Изоте Ногароле, — напомену Лизан. Мене у свему томе и није зачудило то, што у 1889 год. у модерном париском салону из уста светске лепотице чујем нревод Пушкинових стихова у латинским јамбима, већ то, што грофица изговараше с1и1се8 ни са ц као Немни, ни као с по Француском, ни са ч као Италијанци, већ дул\ес као што су изговарали само стари Римљани. Хтодох да је упитам, откуда Јој тако пеобичан изговор, али у том баш лакеј пријави баронесу Шаранд, и у салу уђе мала гаравуша, тичјег изглед а окружена облаком тада у моди Согу1ор81в’а. Користећи се доласком новога лица, које привуче иажњу домаћичину, ја се уклоним на страну. и почнем расматрати реткости, које ту беху. Емаљ са знаком Елгсса Је11а Коћ1на и