Дело

А К Т Е Ј А 23 Фијанс Бернара Палиси беху са стране богатог шлема, топоп-а у облику коване позлаћене маске сатирове. — Таквог бисера нећеш наћи ни код нас у Арсеналу Царско-селском, рекох Лизану. — Верујем, — одговори он, — овај гаопоп је украђен из мадридске Агтепа геа1. Монтелеонова је кондотерка у области вештина и уметности, као што је Либри био — кондотер у библиоФилству. Обратите пажњу на тај 1Љег са!;епап* Љв, чувени сат с минијатурама Израела ван Мекенена. Њега су — украли из ризнице римске цркве за гроФичину збирку, дода он показујући на отворен Фолијант, притврђен зарђаним ланчићима за стару резбану налоњу. У сенци између зидова, стајаше малено асирско светилиште. Расматрајући га сетих се описивања Берозова. Погледавши у нишу где стајаше олтар међу крилатим лавовима, — мислио сам, да ћу ту наћи идола Истара или Меродака. Али на олтару лежаше сјајно бела лобања подругљиво осмејкујући се својим белим зубима лобања се видно истицаше према црном Фону завесе, украшене златним звездама и клинастим писменима. Тако необичан предмет на том месту заинтересује ме, и ја пажљиво разгледах лобању. Без сумње, то је лобања каквог Европљанина, а то доказује чеони угао и врло развијен обим простора за мозак. Судећи по ситним и блиставим зубима који беху сви сачувани, то је лобања младога лица. Али мене особито изненади црна јамица на сред чела, као електричном искром прожежена. — Чудновато, — рекох ја на глас руски, — ово је доиста лубања Синелниковљева. Када те речи, Бог зна зашто, слетеше с мојих усана, осетих у потиљку јак нервни удар, и зачух тежак уздах за собомОкренувши се, видех недалеко од себе, да гроФица паде у несвеет. Здруженим снагама ми јој повратимо свест, и однесемо грОФицу, — у спаваћу собу. Вративши се у салу питасмо се, чему се може приписати ова необична несвестица, После не-. колико минута дође нам стара 1ас1у Сго1ос1, њена с!ате с!е сотра^ше, и рече нам, да је гроФици боље, да је оно наступ мигрене, и да нас гроФица очекује идућег петка на ручак.