Дело

ПОЗОРИШИИ НГКГЛЕД 509 Самим натиисом слина из живота јасно се показује, да јс г. иисац увидео, како је опа шарена плеорама народнога руха и иародног жнвота ова смпцалица днјалога и смена лпчпости п сувнше далеко од драме. Догађај сам по себи драмски, градиво пуио живота и рада, карактеристнка радних личности очнгледно уочљива п јасиа, све то тако срећно нзабраио несрећно је запало у невешге руке. Да оставимо еа страну оие оштрс драмске погодбе, све захтеве излагања, заплета, расилета и драмског пада, о чему г. писац ннје умео водпти/рачуна , на да се зауставим на. оделитим израдама самих сцена и студији карактера и прилика. Ночевши првпм чипом, драмске експозе требало је више истаћп чисту другарску љубав јарана Мирка и Јована, онако као што то у ирнчи .јасно видите, те да очигледност јаче оцрта коб случаја п бол иока.јања, Ону простоту саоиштења мислио је г. писац ирикупити многобројним песмама (шест, седам), које су још, у иоверењу речено, без пзбора и пикако локалне карактерпстике (Ој, Дунаве, Дупаве..л; са садржпиом која т одговара прилици н са музнком веома слабом. Даље, само посредовање за спорне стране помоћу суседа ндс овлашно н без занимљивих тешкоћа, иде суво, у две, три речи, баш као у трговинн с утврђеном ценом. Трак чаша, трак пара! Површност обраде впдп се кроз целу драмску слпку ; свуд се јављају рудименти дела, и то баш онде где саме прилпке потребују јачн разво.ј и извођење. Је ли оно, у сцепп пред црквом, слика душевне борбе између рођачког осећања, шго узаври крв и пзазива жељу за осветом. м поклањања живота, што тражи велпкодушност у прашгању невољнпку ? Је ли довољно, у тој очајно.ј акцпји, само онај једаи покрет при изливу осветне. експлозије, она два три узвика и она два, три корака, па да се убојита пушка отурп п да уста нађу уста у пријатељском пољупцу? Распаљивање осветника Бошка требало је да буде јаче, дуже, вештпје лукавнје, кад се већ осећала иотреба, да се н гај ниски друшгвени елемепат. четпри сеоска Јага (што ће рећи знатан дсо друпггва), унесе \ ову драму из херцеговачког живота. Онн се јављају у два маха: при ннћу и прн спреми за друго пиће. Довољпо бп, н боље бн бпло, да се оин јаве саме једаред, јер је доста п она немпла пп.јанка, где су мале ординарне, н једна чак н сувише бљутава, па да у интезнвнијој сплеткп распале маннтог крвннка Бошка. Овако је испало једио прогурање впше, а активности у сгварп мање. ИГга мнслите о опој сцени у гају, кад Бошко мучки. пз иотаје напада Стојана, да га угуши? Зар не бн било мушки п више херцеговачкн (ако није тчЈга достојанетва, онда је зло), да се ове ђндије, кад сс већ сматрају као непријатељп, погледају у очи п витешкији мегдан поделе? Па и у самом Фпниту, у страшној катастроФП, где би сцена требала да буде грозовита, дирљива и нсобично трагпчна, на ипак сва у .јарко.ј светлостн и величанствена, јер милнм животом искунљује реч дагу главом породице, вас Стеван па очп иревари и готово ћутом окнде нушку.