Дело

530 д к л — У Сплету неки К. А. мисла штампати превод лела италијанског песника Хуга Фоскола „ПослвЈња иисма Јакоба Ортисаи. Прекодилац вели, да ће гпишчеви назори о политици, ропству народа и псеудоцивили шцији тлачитеља, бити занимљиваза наш хрватски народ, који се налази на истом ступњу на којем се налазпо талијански народ почетком овога вијека.“ Цена ће бити 50 новчића. — Поп Стипе Вучетић из Беча позива Хрвате, да се претплате на превод Иреландова дела *Црква и столеће“. Дијалектолошке студије. — Под нат' писом „Уог1аиГ1§е Вег1сћ1е (1ег В а 1 к а п — СошшдззГо пи издала је бечка Акад°мија I извештај те своје, а приличном претенсијом назване „балканске комисијеи за дијалектолошка испитивања у области српског и бугнрског језика. У тој су књижпци објављени први гласовц о лредузетим екскурзијама Л. МилетиКа по источној Бугарској, .1/. Решетара по Црној Горн и II. Арапце по острвима на Јадранском Мору. Циљ Решетарових иетраживања био је, да проучи наглашавање српскога ј зика у Црној Гори. Акцентовање у Црној Гори није зато .једнолико, што се до скора земља делила на више племена. која су живела одељено. Решетар је цроучавао нлеме Озринића у северо-источном делу катунске нахије, које је најстлрије и најчистије нрногореко племе и чврсто се држи свогаговорнога наречја. Решетар је успео, да обележи акценте и главна обележја и осталих црногорских наречја. Најинтересниј» су због језичннх особина про\чавања наречји мухамедовских Срба у Подгорици и Зети и у нахији брдск>ј. Верска разликаје негде од једног наречја учинила више а негде од више наречја једно. Тако је наречје мухамедннаца Срба у Зети свуда једнако, а мало сс разлпкује од паречја хришћана Срба. Главна разлика је у различном изговору ћ. Онде где је сно кратко, изговарају га као је као: дјеца, сјеме, а где је дуг слог као дуго и или просто м, или дифтонгичко и или че, а ретко ије, као' млико, дите. Друга характеристика овога наречја, које је заједничко мухамедовцима и хришћанима, јесте промена меког ле, ли у омекшано љ са јаком артикулацнјом задњег дела језика. Нпр. јесу љи здреље....? У нахији барској мухамедовци као и католици говоре јек^вски. Овде ј<‘ особеност, да у 2. п. мн. место х пзговаоају к: врлијек јунакак (м. врлијех јунака). П1то се тиче говорног језика он се разликује од књижевног у великом делу Црне Горе због прасловенских полугласова. Још је Вук р' као, да где год у српском стоји а место т. и в, у Црној Гори се изговарају ови тласовп измећу а ц е (али сличније е нсго а). Решетар је доказао да се према северу и •истоку иаговор све внше гласу а приближује, л нрема југу и западу ае. 0 По акценту Решетар је иоделио Црну Горт на две зоке: у једпој су они крајеви,* у којима је новијп акцентуација, а то су пређе херцеговачки крајеви, даље Грахово, Пјешивци, Морача и Дробњаци; другој зони припадају остали крајеви, где се већином стара акцентуација сачувала. Ге шош1е 81аге. Е^пЈез роННцпез е! 1Шегајгез, раг Б о п г з Бе^ег, ргоГеззеиг ап СоИе&е Је Ргапсе. Под овим именом, Словенски Свет, штампао је одлични пр^Фесор у колежу Француском Л Леже неколике слике о Словеиима. Има више од тридесет година како је Луј Леже ирви обратио своју пажњу цедскупном словенском племену. Он га је изучавао не само у књигама, већ и у њиховнм духовним и и културним средиштима. Тако је био у Прагу и Пловдиву, Београду ц Варшави, Петрограду и Казану. Он је видео из близа све те народе и њихове споменик \ Ступно је у везу са свима знатнијим људима, па је тачно обав''штен како о садашњости тако ц о прошлости Садржај јо ове књиге овај: Успомене једног СловеноФила. — Словенекн свет. - Јужни Словени. — Хрвати. — Срби. - Словен кп бискун (Штросмајер). — Модерна драма у Србији и Русији. — Из Париза у Праг. — Инглиз и Рус. — Порекло иансловенства. - Ширење словенских језика. - Ова књнга уповнаје нас с политичким и историскнм животом словенских нар >да. код Француза, који мало зн јуза овај св< т, тако ннтересан н нов за њнх, ова књига може проширити нознавање тих народа. Цена је књизи 3‘50 дин - Изишла је на Француском књига Босна и Хери,е10внна као извод из п])вог деда књигс Државе на Дунаву и Балкану. Књнга има 1 карту, 1 план и 30 слика. Цена 5 Франака. — Изишао је на Француском језнку спис архимандрита Н. Дучића под натписом: ,Бе ра1гјагса( о е с и т е п ј ц и е е( 1а <|иезИои <1с 1’ ецИке вегће. Раг1з. 1898. Оваје књига изишла поводом једног писма патријарха в се.љенског Константина V, које је он писао митрополпту Михаилу. Момзен и д-р Осналд Балцер. — Немачки историчар д-р ТеодорМомзен штампаоје у „Новој Слоб. Пресн“ чланак о Словенима, о којима се вј>ло р!,аво изразио. На тај чланак одговорио је у пољским листовима д-р Освалд Балцер, ироФ. историје у лавовском университету, и у нрах уништио све писање Момзеново. Одговарајућп Момзену, д-р Балцер вели да су и Словени исто тако културни као и Немцн, јер су и једни и други нозајмили културу од других, само што су то Немци раније учинили. Истина је, да су Словени позајмљивали посредно културу и од Немаца и од романских шарода, али је