Дело

д к л 0 531 истина и то, Да су и Немди од другога позајмљивали и да су примили античку култур\ и хуманизам при крају средњега века из Пталије, а у 17 и 18векуживоту Немачкој и немачка књижевност и уметност сам<> су копије Француске. Ирва два свеучилишта, која се у Средњој левропи подигоше, била су у западно-слов нским градовима Прагу и Кракови. Нстина Немци хоће да докажу, да Је прашко свеучилиште онда било чисто немачко, а то не стоји, јер је оно онда имало космонолитско обележје, а већ у почетку 15 в. оно је добило чешко обележје. кадсејавља и Јован Хус. У15в. у иољско.ј радн знаменити историчар Длугош, најзнаменитијц међу средњевековним хроничарима. У 1'» веку живео је По.Ђак Конернпк н песник Кохановски, у 17 в. цојављује се у Чешкој К' менски. У овом веку јавља се из средине занадних Словена читав низ велнких научника и књижевника, којима би се подичио ма који културнн јевропски народ. Треба додати да с\ сни живелп у време, кад су имали да савлађују многе сметсре, које су им на путу стајале. Даље д-р Балцер, да би одбио прекор варварства, бачен на Словене, износи, како су Немци увек имали себичне циљеве, кад год су ширили култур). Они су стопилп >једно поЈам културе са појмом свога државног опстанка и народности, онн су постали патентовани тутори осталим народима, хотећи да докажу да пут цивилизацији в^ди само преко Немачке и да другж народи само преко ње м гу доћи до већс културе. Баш кад би и бид<>, наставља д-р Балцер, да су Немци предали културу Словеннма, они <у је д <вали под иогодбом, да ови напусте св ју властиту народност. И тамо где Словени нису хтели, да на тај начин примај\ културу, Немци су стављали огромне сметње само-сталном њиховом култ. развитку. А што су се и поред тога Словени уздигли на висину културних народа и очували своје обележје, Немци их сад < њ.зиваЈу варварима и некулт\рним народима. Словени не желе да пословењавају немачке земље, као што то Немци чине са словенским. Онп хоће само да су једнаки с Немцима и да подједнако раде на в ликој згради човечанске културе. — Изишла су из штамне Уауства за арибирање археолошког V етнографског градива. Књига има 16 страна ИОВИНАРСТВО Бранич, орган удружења јавних иравозаступника у Србији, у бројевима 7 и 8 доноси ове чланке: 0 суверености, .воднопредавање из државног права Слободана Јовановића ваир. нроФ. В лике НЈколе: Пре.чештање чиновника ао аотреби с.гужбе од Ал. С. Јовановића; Сукоа закона о међународном ириеатном араву од Живојина М. Пернћа; О новом трговинсхом законггку за немачку царевину од д-ра Д. Алкалаја; Ра1ег ез! циеш пирСае ЈешопзНап!, Кад муж није отац .<• од Ј. Миловановића. Садржина ова два броја већ је много боља него у лрвим бр.Јевима. у.Бранич14 је једини нредставник наших нракника п нравне књнжевности, те с тога треба да буде и њихн достојан представник. Просветни Гласннк, службени лист министарства нросв. те и цр-.вених нослова. Београд. Гнд- ХУШ. св. 10. октобар, 592. 4“. У овој су свесци сем службенога дела и ови чланци: Уређење основних гико.га — Ј. Миодраговића; С.гична иравила за множење и дељење разломака — од ХоФмана у преводу Вл. Зделара; 0 аолитичком образовању, од Адолфп Екснера прев. М. Арера; Што вггше аосматрања од М. М. Томића. У овој је свесци и Статистика ггсаита грелости за 1895—96. школску годину. Ту је ц прнказ најновијег издања „Срнске народне прнповетке и загонетке“. Ири крају су прегледи школских листова Журнала Министерства Народнаго НросвЈиценил, Кегие Гп1егпаНопа1е Је Г епзеј&пешеп!, ХеВзсћпН 1иг Јаз битппзЈезуезег и ХеКзсћгШ Шг Јаз Кеа1зсћи1^езеи. На крају је ковчежић. — Св. за новембар стр. 656. (и засебном пагинацијом 153 —160). Поред службеног дела и радње главног аросв. савета и иродужења Статистике испита зрелости за 1895 — 6. годину и ови чланци. Школе и гиирегве аисменостгг код Срба католггка и богомчла за време арвог аериода (876—1220)од М. Вукићевића; Белегике о литерарном образовагоу и аредавању аоетггке у гимназији, од Ов. Симића; УаЈзава основном гиколом од Јов Миодраговића ц Завод за ггдиоте од Д. Ј. II. Приказани су Скупљени граматички и аолемггчки сиисн Вука Стеф. КараџггКа, и Трагови старих г.гечера на Рили од Д-ра Ј. Цвијића. Ту је и преглед неких школских листова, као и у свакој другој свесци. Завршетак је свееке Ковчежип. Просвјета, лист за цркву и школу, уре1,ује каниеларија министарства иросвете и црквених послова на Цетињу. Свеске за октобар н новембар доносе: 3 кон о уре^ењу плата наставника средњијех и основннјех школа; Сиомоћно упутство нашим свештеницима прн обављању нсповједи, пише М. М. (ннставак); Кратки извод из оснопног богословља арх. Августина, изради • Ж Драговић (свршеној; Лекције из правосдавно-хришћанског догмат. богословља од Лазара Перовпћа наставак ; Блажени Јероним као егзегет од Л. Поповоћа; Кратко упу>сгво за иредавање природ шх наЈка од М. Ђурпшића учптел.а; Цветник духовнп — О одњ>шају човјека к Богу; Црква Свети Никкла у Баошићима од М. Црногорчевића; Нова руска иравославна црква у Карлсбаду напнсао Е. Н.; Ст .ринс, приопштио Дамјап Б\ ћин; Извјештај о основнијем црногорскпјем школама; ЈБетопис школе дробњачке од њена постанка до 1892 го-