Дело

4.9 Д Е Л 0 Стрепетов му одговори да се нада да га неке узнемириватп, али да је веома дирнут, и захвали Чиркову. — Та, Ви нисте од оних окретних младића и веома сте стидљиви за данашње бестидно време, Павле Сергијевнћу. — Па шта мари то ? — упита, смејући се младић. — Мари то, што се бојим да се нећете брзо наместити Ви се ето ни тетицом нисте умели користити, и са мном сте кад сте дошли први пут говорили тако, да је требало , кад бпх ја био правоверни бирократ, да Вас одмах први пут примим онако, као што Вас је примио Неустројев. . На Вама се осећа та свежина .. Зазвони други пут. Чирков загрли Стрепетова и с осећањем изусти: — С Богом! Будите што дуже тако свеж. Знајте да није пријатно под крај живота жалити за разбијеном душом! неочекивано додаде Чирков с тугом у гласу и још једнОхМ јако продрма руку младићеву. Он уђе у вагон, отвори прозор и провирн из њега, већ у малој путничкој капици на глави. Воз се крену. Чирков још једном викну: „С Богом!*4 и последњн пут љубазно махну руком. () овом испраћању и о овом чудноватом човеку размишљаше Стрепетов, када му у собу уђе собарица и, пружајући писамце, проговори: — Донео неки лакеј. Чека одговор. Из коверта се осећаше мирис. Зачуђен таквнм писмом, младнћ расече мали коверат од дебеле хартије, извуче фини листић тако исто тврде хартије н прочита ове врсте, писане поузданим крупним енглеским шакоиисом: „Зар Ви, драги братанче, не држите своју реч? Обећалн сте ми доћи, п до сада Вас још нема. Тако не ради својта. Дођите вечерас. Око десет часова ја ћу се вратнти кући, па ћемо заједно пити чај. Мало ћемо разговарати н препнрати се. Можете доћи, баш ако и нисте још читали мојих брошура. Као за први пут опростнћу Вам такву непажњу према аутору. Молим за одговор.и