Дело

ПРВН КОРАЦИ 4!> Стрепетов прочита писамце један пут, други пут — и не вероваше својим очима. „Зар га та рођака још није еаборавила и хоће да га види? Шта јој он треба?“ Ипак, журно и не без неког осећања поласканог самољубља, он написа одговор да ће — доћи. ГЛАВА XXVI Овог пута лакеј с раскошним залисцима, који дочека Стрепетова у предсобљу пред гостинском дворницом, није пшао да пријави госта, него, с поштовањем отворивши врата, замоли га да изволи у кабинет ђенераличин. — Ђенералица Вас очекује! — додаде он и некако особито пажљиво, како се чињаше, погледа у младића. Кроз велику, полумрачну гостинску собу, осветљену једним светњаком о зиду, Стрепетов у^е у онај исти кабинет, у ком је тетица примала, кад ју је први пут походио. У кабинету је владала блага ружичаста полусветлост, коју расипаше лампа под великим црвеним шеширом. Атмосфера је у соби била прожета нежним благовоњем. Прекорачивши праг, Стрепетов застаде, тражећи очима домаћицу. — Овамо, Павле Сергијевићу! — позва га познати глас. И тек сада. угледавши у дну собе на дивану у куту тетку, готово заклоњену шеширом од лампе, он журно приђе к њој. — Рде сте се Ви то изгубили? Зашто нисте испунили обећање и не удостојили ме походом? Или сам Вас онда много уплашила, младићу? — поче она говорити с подсмешљивом струном у гласу, пружајући своју као снег белу руку, голу готово до лакта, испод широког рукава домаће хаљине. Е па седите и причајте све по истини. Не бојте се, не уједам! — додаде шалећи се. Стрепетов хтеде узети столицу, али га Варњицка љубазно понуди да седне на диван, и Стрепетов се смерно посади на крај. — Тако дакле, младићу, зашто нисте долазили ? Наравно,* нисте имали кад ? Били сте у великом послу ? иронички Дело XVI 4