Дело

70 Д Е Л 0 и никако нису могле све биљне п све животињске Феле од једном ни постати ни пропасти... Ово је било време да се Палеонтологији запази прави значај, и да и она као и Геологија добије одмах свој сређени облик. Али док се Геологија на мах отргла из дотадањег засгоја и отпочела нагло напредовати. Палеонтологија је морала још дуго стајати пред једним нерешеним питањем, које јој је градило нове сметње и није јој дало никако дање маћи. Ово је било питање о сталности или промевљивости Фела. Ја се сада не могу дубље у њ упуштати, али, с тога што је баш у овом погледу од великог значаја, морам га ииак у главннм потезима нредставити. Кад узмемо на ум како је почетком овога века непотпуно била познавана СгратиграФија, како није била иозната скоро ни једна Фела која би из једне Формације прелазила у другу, и како је јаког утицаја имала Кивијева хипотоза о. катаклизмама, онда није ии чудо, што се свака „Фела” сматрала као потпуно засебно дело Природе, као самосталан акт за се. Принциц који је још велики систематичар Лине поставио: „толико је самосталних Фела, колико их је различитих у почетку етворено,” држан је непрестано чврсто у потнуној сили својој, с том јединњм разликом само. што се у место оног «колико нх је у почетку створено” говорило „колико их је у току геолошких епоха засебно створено.” „Сталност Фела,« рекао је Кивије, „прва је погодба за научни рад у Јестаственици,* и то је био закључак. Налазећи се у оваквим приликама, Палеонтологија врло дуго није могла добити нпкакав други задатак, но да само као један оде.вак Геологије обележава Фосиле из појединих Формација њених Једина. дакле, полазна тачка, која јој је наглашавала нову епоху и обећавала могућност да постане наука с нарочитим задатком већега значаја, била је идеја да све палеофауне и палеоФлоре стоје између себе у генетској вези, да су млаће паследнице старијих, дакле идеја о променљивости Фела. Трагове ове идеје налазимо још код Лајбница и Биф о н а, али ирвп који је тачннје обележио и дао јој вредност научне хииотезе био је велики Француски природњак Ламарк. Разматрајући као ботаничар, зоолог п налеонтолог велико шаренило типова органског света и увиђајућп како се они у