Дело

74 Д Е .1 0 између чијих су типова веК утврђене, негде са свим јасно а негде у главном, генетске везе и сукцесије или тако зване сери ј е н о с т у п н и х о б л и к а (епсћатешеп1;8, Еогшепгетћеп). Између свих грана Јестаственице Иалеонтолопгја има највећи обим. Кад узмемо само на ум колико има разноврсних Формација, да се свака оваква Формација дели на многе катове, а ови катови на силне зоне, и кад се сетимо само да свака од ових зона има у историји землшног развића и становника јој већи значај него и све ово доба от*ад живи оваква Фауна као што је данас, онда тек можем ) впдети колико грдно по.ве има Палеонтологија за рад. Заиста, кад бп њен материјал био сав прикупљен, тешко би га било и прегледати а камо ли савладати. Да ово ближе илуструјем послужићу ее радо баш оним примером, који је у истом смислу нарочито изнет научном свету на размпшњање. Одавно је већ зурска Формација предмет ревносног проучавања многих геолога и палеонтолога, и услед тога је деоба на зоне понајпре у њој извршена и одавно већ рашчишћена. Као што је познато јура се у Европи дели на три ката, а ови на 33 зоне, од којих је већина с истим значаЈем и обележјем констагована и у Индији, и у Јужној Америци, и у Јужној Африци и по другим исто овако удањеним местима, гако, да се услед тога јасно увиђа велики значај њихов као засебних епоха у историји земњиног развића. Свака од ових зона нредставља уЈвдно и засебну Фазу у развићу маринскога животињског света, јер свака има своју нарочиту Фауну, која с прегходном и познијом зоном има знатан број заједннчких облика, али поред њих још и таквих, који само њу карактеришу, ка > њени властити. У геолошком погледу цело садашње доба па унатраг све до времена кад је у морнма живела друкчија Фаупа но што је данас, а то је цела алувија и дилувија, тек је једна зона. Ако желимо да видимо колико је од прилике било богаство сваке поједпне 1урске зоие. најбоље је да им Фауне упоредимо с данашњом маринском Фауном Паравно да ири том не може битп никаквог директног уноређења помоћу бројева, јер је данашња Фауна у главном скоро потпупо позната, докле су се Фосилне Фауне јаком тако рећи отпочеле прибирати и проучавати. С тога се морамо послужити другим, обилазним путом, који нас такође