Дело

_■

■

УВОД У НАЛЕОНТОЛОГПЈУ 85 редова оних аутора, које будемо проучавали. С моје стране рећи ћу вам то, да је заиста свака наука лена, кад се човек мало више задуби у њу, и да је свака од иотребе према правцу рада који се изабрао. Из онога што сам у другом одењку својег говора казао, држим да сте увидели, како је изучавање Палеонтологије заиста потребно сваком природњаку. Оно му је потребно и онда, кад само своје стечено школско знање из Биологије и из Геологије жели да попуни и заокругли, а још му је више потребно ако усхге у ове науке дубње да зађе , или још и сам на њима да ради. А ово се од вас, као од будућих српских природњака, баш и тражи. Још је врло мало сараднка на научној самосталности нашој. А ова се огледа као у многим другим наукама исто тако и у Јестаственици. Једина земља на Балканском Полуострву у које је и научна самосталност наше струке такође извојевана радовима домаћих радника јесте Србија. Темељ за Флору и Фауну ударио је Панчић, а темељ за Геологију подигао је и Геолошку карту израдио Жујовић. Започети посао треба наставити, и ову научну самосталност греба одржати. Поред даљег проучавања Флоре и Фауне, треба приступити и изради детаљне геолошке карте. А нарочито при овом последњем послу треба врло много сарадника, и ту ће бити Палеонтологија преко потребна. У Флори, Фауни и детаљној геолошкој карти, са свима питањима која су с њима у вези, јесте, дакле, тежиште наше научне самосталности на Јестаственици. И ако нисмо кадри да шиљемо научне експедиције у далеке крајеве и тиме доказујемо да вршимо задатке културних народа. трудимо се и на даље да можемо пристати уз општи научни покрет нашега доба тиме, што ћемо самостално давати прилоге општој научној ризници човечанства из своје сопствене домовине. А Србија је дивна земља и за природњаке !