Дело

ШАК НАШИХ ДАНА — ДРУШТВЕНН РОМАН ■ ДЗ =3— НАСТАВАК XIV Било је скоро два сахата по подне кад је стигао Јна ручак. Јело му није пријало, за то се брзо повуче у своју собу рекавши да му се тамо кава донесе. Осећао је велику непријатност. Цео тај дан не имађаше среће. Куд год се макнуо свуд је наишао на по нешто непријатно. Даничин пријем, познанство с Ранком, иа ова несрећна породица у јаду и болести, беху растројили његове живце да је мало требало па да се заплаче... На столу нађе једно писмо. Отвори га и прочита. Беше то нисмо од кмета из његова села с којим, још у Бечу док беше беше ступио у погодбу имања. Хтео је продатн све, и кмет му јав.ваше да би он радо био купац и плаћа му за имање 300 дуката. Прочитавши писмо рече: — Но, хвала Богу! Бар нека је макар што данас паметно!... Три стотине дуката... ама да то није мало?... Којешта! Доста. тим пре што ми човек плаћа готовим новцем .. Да му одмах пишем да дође. II одмах седе за сто те написа писмо. Кад му каву донеше писмо је већ било готово те га даде момку да на пошту однесе п преда.