Дело

89

ЈУНАК ЦАШИХ ДАНА — Ето! Рекао сам основати гимнасгичко друштво — па нисам! То се мора одмах учинити!... Па онда .. ха!,.. И ту му сену једна мисао кроз главу. Диже се, приђе вратима и зазвони. Кад собарица уђе он јој рече: — Ма ко дошао, разумејте, ја нисам код куће! — Разумем. А зар ни у случају преке потребе? — Нисам код куће ! — рече он сгрого. — Нека јави где треба да дођем. — Добро, господине. Кад собарица изиде он обрте кључ у вратима, седе за сто. дохвати иеро и поче писати. И писао је дуго, дуго. Већ се и ноћ поче спуштати а он једнако брише и пише. Напослетку сврши и стаде записивати у своју књижицу ово: Правила за живот. 1. Треба се обогатити. Сва средства, којима се људи служе треба употребити. Јер, богаташ је само свемоћан. Све се клања злату. Једна стара пословица вели: «и змија, кад дукат у трави нађе, узме га у уста и понесе мало.“ 2. Не дати ником да ти у душу прозре. Нека ти је лице затворена књига, а осмејак на уснама брава. 3. Срце треба али само толико колико да покажеш да га имаш; оно треба да буде само зачин по неким делима. 4. Не дати ником да ти импонује. Једдо вазда треба иматп на уму: да је и он човек и да и ти можеш бити оно што је он. 5. Где год можеш истакни се и предњачи. Најшире поље да се популаришеш јесте у општим стварима: то дакле треба и експлоатисати. 6 Никакву прилику, где се истаћи можеш, не треба нропустити; прилика је као и срећа: она се срета а не стиже. 7. Вазда треба бити будан и вол>ан за своје ја. 8. Где год се надаш да ти се може вратити услуга учини и ти; али кад је чиниш чини тако, да је онај никад не* заборави и да се вазда осећа твојим дужником.