Дело

90 Д Е Л 0

9. Не макнн прстом џаба! Сваки твој покрет наплати било морално било материјално. 10. Све што радиш, све што чиниш и учпниш треба да потврди и теби и другима да си ааметпн човек. Кад је био готов он прочита све још један пут, насмеши се задовољно и рече: — Добро је! Ко би се држао ових десет зааовести не би никад имао потребе да се потужи на живот!... Па се диже од стола и стаде шетати преко собе. — Још би ми нешто требало? — рече лагано. — Ја верујем у своје памћење, ама у овом бурном животу ко ће све запазити? Ко је тај што ће упамтпти свако дрвце и сваку ствар што је бујна матица пронесе?... Треба дакле да водим дневник. Све што ми се данас деси треба уписати у тај дневник, кратко, не улазећи у детаље !... То ми је заиста паметно, и чудо ми је како дд се одмах не сетим!... И одмах узе да мисао у дело приведе. Запали свећу, јер сутон беше већ иао на земљу, узе једно гуце хартије и седе за сто. — Да запишем данашњи дан. Ево како је водио тај дневник. „11. октобра 186* г. Данас сам се решио да водим овај дневник. Данас сам написао правила којих ћу се у животу држати. (И ту* сад испише правила). Био сам код Данице. Чини ми се да волем ту девојку; али ме је дрско одбила једним погледом. То треба вратпти. Данашњи ми је дан поред свих нопријатностн ипак био срећан. Познао сам се код Стојшићевих с госпођом Станићком која ће ми свакојако чинити великих услуга. Познао сам се с Раиком Драгићевићем младим, даровитим и начитаннм младпћем; с њим се морам спријатељити. Добпо сам писмо од кмета Нвка којнм ми нуди 300 дуката за моје имање, иа сам му одговорио да нримам и одговорио му да дође и донесе паре. Био сам у једној сиротињској избицп у којој је више јада н чемера било него у паклу. Распитаћу се добро о тој поро-