Дело

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 91 дици, може ми то градиво кад год затребати. Девојци сам дао четири цванцика.“ — Тако! — рече пошто прочита — Само треба бацити на харIију! Зар моше бити интересантније књиге од овог девника ? Па ово сад и није од велике важности, али ће то негда бити славна ствар. Имаћу пред очима цео свој јавни живот као у огледалу... Па и сад ми је од вредности! Ту ми је све што сам радио. Ту ћу сликати људе као ФотограФ. Бележићу све: и своје импресије, друштвене и политичке прилике. Живећи обичним животом човек много што шта заборави — мој ми дневник не ће дати ништа заборавити. Поред њега ја ћу бити свеж: ни једне ситнице заборавити нећу. Колико ли ће ми то само пред другима вредити. Браво, Сретене! .. Па се диже и стаде трти руке. Приђе прозору, отвори га и погледа на облачито небо које од запада беше прилично румено. «Биће ветра” — помисли. Како би било да мало проходам?... То још може бити добро. Свратићу и на пиво код «Коларца . ® Узе четку, ману неколико пута по оделу, огледа се у огледалу, накриви мало шешир, узе кишобран и изиде. Вече беше прилично свеже и он закопча капут. Прође главном чаршијом отпоздрављајући и поздрављајући с осмехоч на уснама. Л>уди се осврташе за њим и гледаху како поносито корача. Пред капијама још сеђаху по неки на улици и гледаху променаду; овде онде вирише и по неке лепе очи, што Сретену не измицаше из вида. Он шеташе поносито, лежерно; изгледало је и да не мисли на ход, а међу тим он је баш нарочито на то пазио. — Ко се то јави? — Доктор Сретен. — А... то је тај! .. — То... — Жао ми је не видех га добро! — Личан човек!... Али научен! Алал му вера!... Он је чуо тај разговор што га водише тихо, готово шапатом, али се чинио да не чује.