Дело

ИСТОРПЗАМ II РАЦ1Ј0НАЛПЗАМ 105 Ви се, госнодо, сећате, да сте још у ирвом иенауму латинске граматике научили 1н81;опа ез! таол8<;га уКае ! Ви знате и колико је стара та изрека. Па ипак кад бацимо један иоглед само на прошлост европскога друштва. канда је обратно истини. канда је историја била најмање учитељка живота. Колико се грешило баш противу најобичнијих историских истина. 11 опет су се за то и једни и други, и они који су грешили. п они против којих се грешнло. иозивали на историју. као на учител.ку живота и неумитног судију. Тако се чини да је Хегел имао нуно права, кад је негде рекао, да историја казује да људи нису ништа из ње научили. Али и ако је у овоме било и много истине, ипак није све истина. Ако се није научило. није с тога што се није могло и неће моћи, већ што се није хтело. А кад се није хтело и умело, не значи да се никад неће ни хтети ни умети. Ваш наш век у коме живимо, очит је доказ да није оно све истина што јој се пребацује, јер је једна од главних карактеристика његових. којим се од осталих епоха историских одликује, историски дух, који преовлаћује у општем мишљењу и погледима на друштвени живот и свет. Историзам преовлађује данас*. као што рекох, у погледима на друштвени свет и живот. ГГ ја сам за тему свог ириступног предавања изабрао ову појаву да вас, дакле, у најкраћим потезима упознам с развићем и одликама историзма, сматрајући да норед оне онште сво је вредности, заслужује нашу пажњу и с тога. што је. као што рекох. и карактеристика а уједно и тековина новога доба у историји. које ће бити иредмет нашпх заједничких студија. Ми бисмо се ненотпуно упознали с нашом темом. ако би смо изнели само анализу и карактеристику историзма, без макар и кратког, прегледа његове генезе. Исто је тако н непотпуна слика његова без слике антипода његова . — рационализма. Потребно је дакле да бацимо ма и кратак поглед на развитак његов, не залазећи дубоко у џрошлост, а и немајући ни потребе за то. јер је историзам, као што рекох, обележје и тековина новога доба. Као маркантна одлика новога доба од средњега века. то је: необично јака индивидуалистичка тенденција. како у области духовног тако и у области материјалног живота. Средњи век