Дело

106 Д Е Л 0 је доба евемоћи аукторитета. У области духовног ткивота свемоћнн аукторитет био је црквени. Сав духовни живот носио је то обележ је. све је гледало иогледом религиозним , црквеним. Све је имало толико вредности и толико слободе, колико је служило и доприносило јачању и одржаљу тога духа. V материјалној СФери живота иста свемоћ аукторитеДа, а немоћ личности. Свака лична тежња морала је подлећи свемоћи корпоративног — социјалног — духа. Личност се потпуно гуоила, начин производње и подела имућства нису јој такође давали маха. Са свим је друга слика историског живота новога доба, — противност свему овоме, негирање аукторитета и у једној и у другој области. Ми ћемо имати нрилике да се у гоку даљих предавања, упознамо с овим преломом у материјалном и јавном животу. Сада се заустављамо само на нрекрету у духовноме животу, не да га исцрпно представимо, већ само наговестимо, у колико је то потребно. Опозиција. .која се дигла у области духовног живота, била је најпре наперена противу онога, што се највише осећало, чим је слобода мисли као оловним теретом притиснута била, готово угушена, нротиву —црквенога аукторитета. РеФормација у Германији успела је да једном за свагда подсече крила свемоћи црквенога аукторитета. Уништена је чаробна моћ иредања, срушена апсолутна владавина аукторитета. Једини извор за нознавање христове науке сада је Св. Писмо. Преводом пак Св. Пиема на живе језике, постало је оно приступачно свима писменим људима.4 Сада су побожни следбеници христове науке могли непосредно из извора познавати суштину њену. Пзмеђу бога и човека, сада је више непотребна била она установа, која је као награду за посредовање своје узурпирала елободу људске мисли и своје пнтересе подигла до свемоћи аукторитета. да је постала несносном. II ако је реФормација — после огромних жртава — победила не у целој већ махом само у северној Европи, ипак је слобода индивидуалне мисли постала заједничко добро целог образованог света. обележје новога времена. Слобода индивидуалне мисли, извојевавши себи нобеду у једном делу духовног живота у религиозном, морала је што