Дело

108 д е л о теријалистички, а све је остало рационалистичко). Та су имена и данас иопуларна и XVIII. век више но икоје доба из европске прошлости одушевљава. нарочито млађе људе . не што на>г је најближи. веК са оних смелих консеквенца рационалистичкога мишљења и његових практичких резултата у великом социјалном преврату — у Фрацуској револуцији. Ну по дуоини и оригиналности идеја. но ансолутној и трајној вредности њиховој XVIII в. мало заслужује такве пажње и одушевљења. Философски материјализам XVIII в. нреживео се п он има врло мало заједничког с данашњим. Доктрине XVIII века о друштву и његовим установама о суштини и задатку државе, о ве])и. моралу, праву, човеку и т. д. давно су одбачене као нетачне. Ну и ако му се ово све . оригиналност и трајна вредност његових духовних творевина. може порећи. ипакједно остаје ван спора —његов историски значај. Скоро ни у једном периоду светске историје утицај аукторитета није био јачи но у X VIII. веку. Због овог историског значаја њихова и с тога. пгао је из реакције цедом таквом учењу никао историзам. ми се заустављамо за часак на доктринама XVIII в. X њима се најбоље огледа дух рационализма . дакле противности историском правцу мишљења. Критика здравога разума. као што смо рекли. устала је не само противу аукторитета. ну и противу творевина прошлости. И та критика више је била негативна. више је рушила. него што је стварала. Нарочито је неиравична била према нрошлости историској и тековинама њеним. Рационализам кида с прошлошћу. За њега није онг низ развића, постунног. од несавршенијег ка савршенијему, већ доба кад су се најмање стварале иредрасуде, које еу — по њему —- оковале слободу мисли. Целокупни досадањи живот допринео је само да се угуши права природа људска и створи извештачена ропска. Разуме се да онда и све творевине такве прошлости махом носе иСто обележје, да су оне оруђа за то. Таква вера одржава незнање, прави од човека оруђе . које служи својевољно моћнима. Волтер устаје не само противу католицизма већ и противу хришћанства. Своје сатиричке стреле он је управл.ао иротиву хрншћанства докле годје живео. Енгцгклопедисте