Дело

\ 113 Н<'ТОРИЗАМ II РАДПОНЛЛШЗАМ народ листом је скочио противу Француске најезде. Значајно је дакле да је Наполеон претрпео прве неуспехе не од редовне војске већ од масе народа. Сличан један покрет еп тавве бпо је и пруски рат 1814. и 1815. године. Није само званична Пруска, без учешћа народа устала 1814. да у савезу е Енглеском, Русијом и Аустријом скрха свог џиновског противника. Саломљена после иораза код Јене, смањена до немоћи једне привидне егзистенције, у толикој несрећи није званичној Пруској остало друго, до да апелује на моралну снагу свога народа. II народ се одазвао и преко очекивања приносећи радо и моралне и материјалне жртве. Милиција се такмичила у ревности и схватању своје дужности с редовном војском. ,Буди, који по својој проФесији, никад нису узимали оружје у руке, сада су ишли у редове ратнпка за одбрану отаџбине. Покрет је био захватио толико широке масе народне, да су му Метерних и руска дипломација негодовали и зазирали од ..пруских јакобинаца." бојећи се да се демократска зараза не п|зенесе и на народе њихове монархије. Народ је постао сада признат чинилац, и то моћан чинилац. Из овога отпора масе, отггора народа, да сачувају своје биће и не утопе се у Француском космополитизму једне универзалне монархије, родила се свест о своме Ја. Народи се почињу осећати као једна личност, као једно Ја. Докле нема ове свести о своме Ја, дотле је мучно говорпти о идеји народности. Она се дакле родила у овом заједничком отпору. А у Италији где отпора није било, Наполеоново доба ипак је помогло пробуђењу националне свести, јер се под њпме она ирви пут уједињује, први пут чује заједничко име од Алпа до Сицилије! Докле у XVIII веку преоблађује космополптски. дотле дакле у XIX, национални дух. II народносна је идеја у XIX. веку једна од оних идеја водиља, које владају једним временом. С идејом националности оживео је и историски дух. Нема ни заједничког Ја, ни личног, ако је свест Фратментарна. И народ као и личност мора да има свести о својој прошлости. IIдеја народности, без те свести о прошлости немогућна је. Дедо XVII 8