Дело

114 Д Е Д 0 Свееност о своме индивидуалитету тек је онда јака ако народ има своју историју, своја предања. Појам народностп је појам културни. историеки. Народи нису расе, да се но антрополошким одликама разликују њихови индивидуалитети, већ су постали развићем, историским процееом, — живећи другачијим политичким животом, другом културом. Историја је забележила процесе стварања културних европских наЈзода. — те је свакоме, ко је и у најмањем обиму проучио " средњи век. познато како су се развиле народности: Француска, енглеска. талијанска и т. д. Појам националностн је историски, отуда је и идеја националности задахнута историским дахом. Развптак националне самосвести био је већ један извор за ново обележје духа времена за обележје — историско. Даљем развићу његовом помогли су и други моменти. Пошто је еиетем Наполеонов ерушен учешћем већине европских великих народа. ириродно је било да је морала настати реакција иротнву духа XVIII в. и творевпна његових. Реакција је сада подједнако тежила и у политици и у духовном животу да срушп сно што је револуцпони дух подигао, и да подпгне што је срушио. У огорчењу евоме према револуцијп реакција је хтела да збрише сваку успомену на овај преврат и да рестаурира све, што је он срушно. Потпуно рационалистичко схватање и код реакције! Као да се могло оживети све. као да револуцпја није срушила и оно што је требало порушити. што је логиком историје бпло оеућено на смрт. Сав грех што је планула револуција бацао се на еавест занесених агптатора и демагога. Као да револуција. не заборав.љајући бедно социјално стање и несрећне прилике, нпје доптла логиком догаћаја. за које је апсЈеп георте крив. а не агитатори и демагозп! Реакција није од историје научила најглавније историску нужност. II општа тежња да се рестаурише све. често је својом апсурдношћу прелазила границе збиље и постајала комична: забранитпна пр. пелцовање крављих богиња и осветљење улица ноћу јер су то Французи увели (у Риму ) уништити ботаничку башту опет с тога, што су је они подигли (у Турину) и т. д. И све се то вршило под окриљем свете алијансије, која је требало да очува лојалне поданике