Дело

120 Д Е ,1 0 ће те срести паздан примера таквих. каквих је неколико Спенсер набројао у своме ..уводу у соцпологију.” За што држава не учпни ово или оно. за што не смањи иорезу. не скине царнне. не уведе те и те корисне реФорме. за што владе, државници поједини не номогну од каквога зла већ га не такну а долазе п силазе с власти. Таква наивна нитања и такву напвну нолитику чућете свакодневно. Колико ћете иути чути, како се за какве крупне нојаве, који су деценијама сазревали криве пли хвале по јединци. за што они немају ни мрве кривице или заслуге. Оваква. рационалистичка наивност, у разумевању историских нојава, личи на безазленост оне Француске принцезе. која је. чптајући. како негде умиру људи од глади. чудила се за што не једу те да не умиру ! Треба уверити • ллце да једу и ако немају шта. Кад су истине о иеториском животу и његовим творевннама тако јасне. просте — и уверљиве као што су то доктрине рационалистичке. а опет је стварни свет са свим друкчији. онда то долази са неразумевања, са оскудице уверења. ^ верење је но рационализму најмоћнији чинилац у историском. животу. Рационализам наивно верује у моћ уверења. Све је могло и друкчије бити. Ако једном продре и у најдубље масе уверење, све се може изменити, и дотератп. према каквом идеалном плану, дакле ако се увери. обавести. Ако то стојп у истини. онда нема ни трага од историске нужности, могућности и немогућностп. На што је морао онда европски свет скоро читавих 10 векова провести у средњевековном мраку. и „с каквим су правом крсташи освајали Палестину — гневно се пита Ротек. тип рационалистичких историка, онај исти Ротек. који је сумњао у културну подобност Словена. Историска нужност постаје овде правдање историских злочина. Цела прошлост чини се као систем лажи, снлетака и сметњи да светлост здравога разума продре у непросвећену масу, на чији се рачун све то врши. Таква се чини прошлост крајњим демократски.ч рационалистима. А рационалистичким реакцијонарима се опет чини садашњост делом демонске агитације демагога и крајњих елемената. као да она није резултат оне псте ирошлости, коју они обожавају. Рационализам не може да разуме нрошлост. а