Дело

ИСТОРИЗАМ II РАЦПОНАЛИЗАМ 121 с тога ни садашњост. као ни историски живот у опште. Он нрецењује моћ уверења. а потцењује историску нужнос-т. По њему би се канда могао проблем иеторије слободним плебисцитом да реши на свагда ! Доктрине рационалистичке још могу иматн вредност као регулативни иринцини. као идеали. којима се мозке тежити. али као политичка и еоцијална уверења оне су некритичне п бесмислене. На са свим другом земљишту стоји његов противник. Историзам схвата све као процес. као низ промена у времену и иростору, као нешто што поетаје. бива. а не као стално. непроменљиво, дакле да је све у току. у развићу, да једна Фаза замењују другу и т. д. Време и иростор. то су категорије историског мишљења а еволуцпја иск.вучиво његов принцип. Све је дакле у процесу, у развићу. А развиће је бескрајни низ стања — мена, која се једно за другим нижу, једно друго условљавају, једно се од другог разликују. Све је овде —- у исти мах и узрок и дејство. — дејство оне мене. која је пред њо.ме, а узрок оној. која је за њоме. Моменти процеса не могу се евојевољно замишљати и групирати, јер мене. су стања развића повезана узрочном везом. једно из другога истичу. Све дакле има своју не апсолутну већ релативну вредност — колико доириноси развићу целине. у колико је и оно један беочуг у ланцу. који представл.а повезане стуггње развића. Ни једна се од мена не може издвојити. ни једна се не може ишчупати а да се тиме цео низ развића не поремети. Код оваквог схватања нема апсолутних вредности. ни апсолутних облика. У овако схваћеном историском животу, као процесу, историски догаћаји се ннкад не нонављају у истоветном свом облику. У историском свету нојава не бива као у области ириродних појава да исти узроци чине иста дејства . јер овде и нема истих узрока. Догађаји историски не понављају се нпкада. већ само слични. Кад се слични узроци јаве. настају и слична дјејства. Кад анархија узме маха онда неминовно облада људима осећање потребе личне сигурности, жеља за редом и миром потискује све остале на друго место — и тражи се чврста рука. јер је и деснотизам једнога мање зло но деспотизам свију. Лли да ли ће та реакција носле угушене ана])-